Pe­ca­nje štu­ke na plo­vak i ži­vu ri­bi­cu je­dan je od naj­po­pu­lar­ni­jih vi­do­va ri­bo­lo­va na na­šim vo­da­ma. U ovom pe­ri­o­du ta gra­blji­vi­ca do­bro ra­di na sko­ro svim vo­da­ma, a na­ro­či­to na ba­ra­ma i dru­gim sta­ja­ći­ca­ma. Ali, ni u ta­kvim uslo­vi­ma ni­je uvek la­ko do­ći do vred­ni­jeg ulo­va, već tre­ba iza­bra­ti do­bar si­stem i ma­mac po­nu­di­ti na pra­vom me­stu, u pra­vo vre­me.

Hla­đe­nje vo­de, do kog do­la­zi već po­čet­kom je­se­ni, sva­ke go­di­ne u ovo do­ba po­kre­ne be­lu ri­bu na Sa­vi, ko­ja se in­ten­ziv­no hra­ni, ka­ko bi pri­ku­pi­la za­li­he za zi­mu i mrest ko­ji je na­kon to­ga oče­ku­je. Za­to plov­ka­ro­ši i fi­de­ra­ši ovih da­na sve če­šće iz­la­ze na re­ku i tra­že na­či­ne da do­đu do što bo­ljeg ulo­va. Ovog put, ključ je bio u na­či­nu po­sta­vlja­nja mam­ca na udi­cu.

Iako se ta­mo gde ih ima mno­go i ba­bu­ška i dru­gi ma­nji ci­pri­ni­di mo­gu od­lič­no lo­vi­ti na raz­ne mam­ce, vr­lo če­sto sve te ri­be ume­ju da bu­du ve­o­ma iz­bir­lji­ve i da na ne­ki ma­mac re­a­gu­ju mno­go bo­lje ne­go na sve osta­le, ali i da pro­me­ne je­lov­nik usred da­na, bez ika­kvog na­ma ja­snog raz­lo­ga. Za­to se za sva­ko pe­ca­nje tre­ba do­bro spre­mi­ti, a u ovom pe­ri­o­du to pod­ra­zu­me­va da je po­želj­no da pri ru­ci ima­mo bar ne­ko­li­ko po­sla­sti­ca ko­ji­ma ša­ran­ske vr­ste te­ško odo­le­va­ju

Iz go­di­ne u go­di­nu, smu­đa je sve te­že uhva­ti­ti na svim na­šim vo­da­ma, pa i na ve­li­kim te­ku­ći­ca­ma. Ali po­tra­ga za krup­nim ko­ma­di­ma baš za­to pred­sta­vlja neo­do­ljiv iza­zov za mno­ge spe­ci­ja­li­ste za lov tog ple­me­ni­tog gra­blji­v­ca. U ovom pe­ri­o­du ona ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­na, jer se smuđ pre­me­stio sa let­njih po­zi­ci­ja na no­va me­sta, ali mo­že bi­ti vr­lo pro­duk­tiv­na, pa se vre­di po­tru­di­ti

Iako je ri­blji fond Dri­ne još uvek bo­gat u po­re­đe­nju sa onim u ve­ći­ni ma­njih re­ka mren­skog ti­pa, ri­bo­lov na njoj sko­ro ni­ka­da ni­je lak. Osim do­bro iza­bra­nog me­sta, uskla­đe­nog pri­bo­ra, ade­kvat­ne pri­hra­ne i ma­ma­ca, tre­ba ima­ti i ma­lo sre­će da vo­do­staj bu­de bar ko­li­ko-to­li­ko po­go­dan i da ne osci­li­ra pre­vi­še. Ovog pu­ta je ma­lo fa­li­lo da uslo­vi bu­du ne­mo­gu­ći, ali je pe­ca­nje ipak bi­lo vr­lo uspe­šno

Ve­ći­na va­ra­li­ča­ra ka­me­ne na­pe­re pre­vas­hod­no po­ve­zu­je sa pri­su­stvom smu­đa i nje­ga naj­če­šće ci­lja­no ju­ri ka­da pe­ca sa špo­ro­va ili iz čam­ca u nji­ho­voj bli­zi­ni. Oko njih, me­đu­tim, u naj­ve­ćem de­lu go­di­ne ima i dru­gih gra­blji­vi­ca, pa i bu­co­va, a sa­da je pra­vo vre­me da na ta­kvim lo­ka­ci­ja­ma po­tra­ži­mo one krup­ne, ko­ji se uve­li­ko spre­ma­ju za zim­ski »post«