Kada bi postojali veštački mamci koji su nesporno najlovniji za pojedine grabljivice u svim situacijama, ribolov bi bez ikakve sumnje bio manje interesantan i izazovan. No, na efikasnost varalica utiče mnogo faktora, pa na pitanje koji treba primeniti u određenim uslovima, za konkretnu vrstu ribe, najčešće nije nimalo lako dati konkretan odgovor. Ipak, neke smernice moguće je dati, na osnovu višegodišnjeg iskustva sa vode i analiziranja hiljada izlazaka
Često možemo čuti od kolega varaličara da neka varalica ima izvanrednu vibraciju i da je izuzetno lovna, dok druga slična njoj ne donosi ribu, po njihovom mišljenju zato što ne vibrira izazovno. Normalno je zapitati se koja je to vibracija dobra, a koja loša, šta ih odlikuje i razlikuje, te kakva iritira koju ribu i u kojim situacijama.
Vibracija nije jedina osobina varalice i uspešnost u ribolovu ne zavisi isključivo od nje, ali postoji veza između nivoa iritacije koji se postiže nekim tipom varalice, vrste ribe i njenog trenutnog raspoloženja, kao i uslova u kojima se varalica koristi.
Mnogi modeli veštačkih mamaca uopšte nemaju vibraciju ali su ipak lovni. U njih se živahnost unosi bržim ili sporim pokretima štapa, kratkim ili dužim potezima, pauzama, a rade i već time što tonu ili izranjanju... Nekim grabljivicama su silueta plena i pokret dovoljni za napad. Međutim, nije tako uvek i kod svih predatora. Raspoloženje za napad može biti takvo da nijanse budu presudne.
AKO POSMATRAMO varalice koje proizvode vibraciju povlačenjem kroz vodu, prvo što ćemo uočiti jeste da one, zavisno od tipa, čine to na različite načine. Spineri (leptiri i spinerbejtovi) i već skoro sasvim zaboravljeni turbleri proizvode je rotacijom (okretanjem oko svoje uzdužne ose), a kašikaste varalice lelujanjem i tek pokojim obrtom oko uzdužne ose (i to po pravilu samo ako ih brzo povlačimo). Vobleri i glavinjare osciluju telom, a džigovi tipa šed i tvister pretežno repnim delom, ali pojedini modeli rade i celim telom (naročito oni »granični«, koji su zapravo svimbejti, tj. varalice koje najbolje rade pri ravnomernom vođenju i prvenstveno su namenjene lovu štuke i soma, ali daju i basa, smuđa, bucova i razne morske grabljivice – prim. ur.).
OSIM NAČINA NA KOJI vibracija nastaje, ona se razlikuje i po visini frekvencije i amplitudi oscilacije. Sve navedene razlike utiču na specifičan eho koji varalice stvaraju kretanjem kroz vodu i trag vrtloženja koji ostavljaju za sobom. Riba taj pokret, eho i trag u vodi registruje čulima i na njih reaguje na nama uglavnom poznat način. Naravno, nikada nećemo u potpunosti znati kakva je tačno riblja percepcija našeg mamca, ali iskustvo nas upućuje na određene reakcije predatora u odnosu na ono što im nudimo, u zavisnosti od uslova u kojima to činimo.
Na osnovu svega pomenutog, možemo zaključiti da je za izbor vibracije varalice ključan odnos osobina riblje vrste koju lovimo, uslova ribolova i tehničkih karakteristika varalice. A da bismo u praksi ta tri faktora uspešno povezali, moramo dobro poznavati svaki od njih posebno.
U slatkovodnom ribolovu najčešća meta varaličara su četiri predatora: štuka, som, smuđ i bucov. Svaka od ovih grabljivica ima specifično stanište i ponašanje, kao i uslove u kojima najaktivnije lovi.
ŠTUKA PRETEŽNO NASELJAVA plitke i bistrije vode sporijeg toka i prilikom lova se prvenstveno oslanja na dobar vid pri dnevnom svetlu. Ima najveći »koeficijent proždrljivosti« od svih predatora, odnosno »najkraći fitilj« za napad na plen, i kao takva je najmanje izbirljiva kada je vrsta varalice u pitanju. Budući da boravi pretežno u plitkoj vodi, locirana je tako da je dostupna varalicama većine tipova. Veličina koju dostiže i nivo agresivnosti u lovu je određuju kao grabljivicu koja napada veće veštačke mamce. Velika varalica stvara veći otpor povlačenju kroz vodu, usled čega je amplituda vibracije veća, a time i učestalost oscilacije ili rotacije niža. Iz ovoga se jasno može zaključiti da za ribolov štuke treba koristiti »bučniju« varalicu, izražene i lako uočljive vibracije, naročito u zamućenoj vodi i pri lošem svetlu. Izuzetno, u hladnijoj i bistrijoj vodi ili u periodima niže aktivnosti, treba joj ponuditi vizuelno i akustično manje upadljivu varalicu, i to najsporijom prezentacijom. Trikovi koje koristimo da prevarimo manje primerke u priobalju brzim povlačenjem manjeg spinera ili tvistera nisu dobitna kombinacija za krupniju štuku, koja radije napada »masniji« plen, tj. veći i sporiji.
KAD JURIMO SOMA varalicom, dešava se jedna prividna nelogičnost... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 482-)