Sve više ribolovaca iz Srbije koristi godišnje odmore, ali i povoljne cene u predsezoni i postsezoni da se okuša u ribolovu na moru. Beogradske bucovdžije su se uverile da se može solidno loviti i na nepoznatom terenu, čak i uz ribu koja nije naročito raspoložena za jelo, a njihova iskustva svakako će biti od koristi mnogim kolegama koje će narednih meseci ići u istom pravcu
Tim Beogradskih bucovdžija u kojem su bili Peđa, Igor, Vlada i autor ovog teksta proveo je početkom juna produženi vikend na ostrvu Evija u ciljanom lovu brancina voblerima. Evija je poslednjih godina sve popularnija među srpskim turistima, a i sada smo zatekli više naših pecaroša, koji su uglavnom lovili na plovak i klasičnom dubinskom metodom. Tek poneko od njih blinkerisao je uz pomoć vaser-kugli ili zbirolina i različitih manjih silikonaca. Peđa je na ovom ostrvu već imao lepa iskustva u lovu brancina, šnjureva, iglica i pirki, pa smo probrali odgovarajuće voblere i površince i uživali u morskom varaličarenju sa obale, koje od ribolovca traži upornost i iziskuje česte promene mesta, varalica i tehnika njihovog povlačenja.
VREMENSKA PROGNOZA IŠLA nam je na ruku: meteorolozi su najavljivali temperature od oko 23-25 stepeni, samo sa vrelijom subotom, te smenu sunca, oblaka i kiše. Upravo takvo vreme je i bilo. Vetar je često menjao smer i jačinu, a mi smo tražili pozicije na kojima će nam duvati u leđa i biti saveznik pri što daljem izbacivanju voblera. Svi Peđini saveti pokazali su se kao tačni: brancini ovde zaista nisu reagovali na voblere veće od 11 cm, koje sam ja do sada bacao na grčkim terenima, kao što je i naša upornost u bacanju različitih japanskih i Rapalinih površinaca ostala bez ikakvog rezultata. Moram priznati da me je začudilo i jedno i drugo. Zabacivali smo zato različite voblere minou (izduženog) oblika do 9 cm dužine, pogodne za tvič tehniku (sa malom paktom) i što teže (obično sa otežanjem u telu), jer su brancini bili veoma oprezni i udarali daleko od obale, na »prvo ili drugo motanje«, kako to obično blinkeraši kažu. Samo je posle kiše praćene jakim vetrom, kada se more pri obali zamutilo, brancin prišao obali pa smo u večernjem cugu imali više udaraca i gotovo pri vađenju voblera, na terenu sa stenovitim dnom koji smo za tu priliku posebno odabrali.
BRANCIN JE RADIO slabije od očekivanog. Peđa je, naime, prethodna dva leta u julu neuporedivo bolje lovio. Da je juli bolji od juna za blinkerisanje brancina sa obale potvrdio nam je i lokalni ribolovac Jorgos, koji nam je posebno preporučio septembar, oktobar i novembar kao najbolji period za ovaj tip ribolova.
Pa ipak, nije bilo jutarnjeg ili predvečernjeg izlaska na vodu bez brancinove aktivnosti. Samo jedan ulovljeni brancin, i to prevaren još po danu na vobler Yo-Zuri Crystal Minnow, imao je 350 grama, dok su svi ostali, upecani u uslovima smanjene vidljivosti, težili između 0,5 i 1 kg. Krupniji primerci sjajno su se borili, a pri zamaranju jednog od njih primetio sam pod lampama još tri brancina iste veličine koji su ga pratili – dva neposredno iza i jednog koji je sve posmatrao sa strane, sa udaljenosti od oko dva metra.
Brancini su, očekivano, bili potpuno nezainteresovani za sasvim »ravno« povlačenje, ali je »seckanje« voblera pri vođenju moralo biti malo blaže, ne sasvim jako i odsečno. Ista tehnika privlačila je još samo jednu grabljivicu – šnjura. Ova lepa riba udarala je na naše voblere i po samome mraku, ali češće po svanjavanju i pred sumrak. Iako nije presnažan borac, šnjur ide u jatu i lepo udara na varalicu, pa lov ove grabljivice sasvim lakim priborom pruža pravo zadovoljstvo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 482-)