Kada se ribolovac naviknut na to da mora da se pomuči za svaku iole veću ribu nađe na vodi u kojoj takvih jedinki ima previše, nekada mora da pređe na grublji pribor i veće mamce, ali se može desiti da čak ni to ne pomogne, te da mora da počne da mašta o nečemu što nikada ranije nije ni posmislio da će poželeti
Tokom nedavne posete Francuskoj deo vremena posvetio sam i ribolovu. Kraj u kome sam boravio izuzetno je bogat vodama prepunim svih vrsta slatkovodnih riba. Reč je o regiji Šampanji, kroz koju protiče reka Marna, a tu je i kanal Šampanj–Burgonj, te veliki broj malih i velikih jezera (javnih i privatnih), starih šljunkara itd.
ZA PECANJE SAM IZABRAO pomenuti kanal zato što sam šetajući pored njega primetio mnogo šarana, amura, linjaka, babuški i deverika, i to za naše pojmove vrlo krupnih. Dug 224 km, on povezuje dve regije po kojima i nosi ime. U proseku je širok petnaestak metara i dubok od 2,3 do 3,5 m, a u današnje vreme njime uglavnom saobraćaju manji turistički brodovi, budući da se nalazi na plovidbenom putu od Mediterana do Lamanša. Za pecanje sam izabrao jednu lepu poziciju, na kojoj kanal skreće pod uglom od 90 stepeni i širi se na nekih tridesetak metara, a pun je rastinja u kome sam zapazio velike ribe svih vrsta koje sam gore pobrojao. Ovaj teren je od mog privremenog boravišta udaljen pet kilometara, pa sam za prevoz koristio bicikl, što mi je prijalo kao vid dopunske rekreacije.
ODLUČIO SAM DA NE EKSPERIMENTIŠEM previše, već da primenim sličnu taktiku kao u Srbiji, tj. da dva dana pre prvog izlaska prihranim mesto sa po oko 1,5 kg starog kukuruza. Za bacanje primame i pecanje odabrao sam mesto oko 40 m udaljeno od pomenute zone sa gustom vegetacijom, nadajući se da ću tako uspeti da ribu izvučem iz zaklona i sprečim eventualne gubitke, pošto nisam ni slutio šta će mi se narednih dana dešavati na toj krivini kod mesta Vekvil.
TREĆEG DANA SAM SA PECANJEM počeo oko 20,30 č, a s obzirom na to da se tada smrkavalo oko 22 č, imao sam oko dva i po sata za ribolov. Bio sam uzbuđen više nego obično, a u prvih nekoliko zabačaja na kovanu udicu veličine 10 (bez kontra-kuke) stavljao sam crve, gliste i šećerac, ali je sve te mamce grickala samo sitna riba. Nakon tih prvih pola sata, kada je početna euforija već počela da popušta, na udicu sam natakao jedno zrno starog nekuvanog kukuruza. Posle samo dva-tri minuta, plovčić nosivosti 2 g najpre je zatreperio na površini vode, a potom lagano nestao ispod nje. Usledila je kontra, nakon koje sam nekoliko sekundi imao utisak da sam zakačio stenu, a potom je ogromni amur, poput strele ispaljene iz najjačeg luka, nezadrživo jurnuo ka pojasu trave. Moj meč štap Daiwa od 4,2 m savio se u »kiflu«, dril na mašinici je pištao, ja sam ga lagano zatezao za po jedan zub, međutim posle nekoliko sekundi predvez debljine 0,18 mm je pukao. U prvi mah mislim da nisam ni bio sasvim svestan šta se desilo jer se sve odigralo veoma brzo.
ODMAH SAM ODUSTAO od predveza i povećao udicu za jedan broj, pa sam kovanu osmicu vezao direktno za osnovni najlon prečnika 0,22 mm i zabacio sistem sa istim mamcem. Ni na sledeći udarac nisam dugo čekao, a skoro sve je bilo kao prvi put – plovčić je zaigrao pre nego što je nestao u vodi i opet sam posle kontre imao krupnu ribu na udici, ali je ovoga puta to bio šaran (i njega sam sasvim jasno video u bistroj vodi, kao i onog amura i sve ribe koje sam kasnije imao na udici, jer je voda u kanalu izuzetno bistra, sem nakratko nakon prolaska brodova). I šaran je krenuo ka travi, u kojoj se zaustavio i primirio, a ja sam pokušao da ga pokrenem ulazeći u vodu, ali mi je udica pod opterećenjem pukla. Bio sam razočaran zbog novog malera i ovakvog razvoja situacije, pa sam u narednom zabačaju povećao udicu za još jedan broj, ali sam ovog puta improvizovao »dlaku« od tankog monofila, na koju sam navukao dva zrna kukuruza probušenog udicom i jedno zrno šećerca, dok sam stoper napravio od stabljike trave.
USLEDILO JE IŠČEKIVANJE, dok su se svuda oko hranjene zone motali ogromni primerci šarana i amura. Iako kao i skoro svi drugi ribolovci na pecanjupriželjkujem što veću ribu, ovoga puta pomislio sam kako bi lepo bilo da na udicu, za promenu, posle dve s kojima nisam mogao da izađem na kraj, dođe neka veličine i snage primerene opremi koju sam imao. Usledio je udarac i u prvi mah riba je krenula... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 486-)