Lov skobalja vožnjom plovka najproduktivniji je u hladnijem delu godine, jer se tada hvataju najkrupniji komadi, koji usled oskudice prirodne hrane i priprema za mrest nisu u poziciji da mnogo biraju. Osim toga, riba se pred zimu grupiše u zimovnicima, pa ju je lakše pronaći. Ipak, uspeha nema ukoliko se ne pridržavamo nekih bitnih pravila
Mada niko nije istraživanjem utvrdio koliko je tačno koja riba omiljena našim ribolovcima, nema spora da je skobalj jedna od vrsta koje se najviše pecaju. Dugo svrstavan u riblji korov, ovaj pripadnik porodice ciprinida od pre šest godina dobio je status vrste zaštićene lovostajem (od 15. aprila do 31. maja), minimalnom merom (20 cm) i ograničenjem dnevnog ulova (na najviše 10 komada, maksimalne težine 5 kg), čime je sprečeno njegovo prekomerno izlovljavanje, koje je pretilo da desetkuje populaciju, iako je ova izuzetna sportska riba vitkog i izduženog tela i prilično brojna i široko rasprostranjena zahvaljujući sposobnosti da se prilagodi uslovima života u rekama koje su sve nemoćnije pred brojnim zagađivačima budući da im je biološka moć samoprečišćavanja sve slabija.
Sa prvom slanom i niskim temperaturama jata skobalja se povlače sa letnjih pozicija i grupišu u zimovnicima – dubokim i toplijim delovima rečnog korita sa tvrdim dnom i tokom koji nije izrazito brz, gde će provesti vreme do proleća, tj. do početka mresne migracije. Ovo premeštanje skobalja u zimska boravišta po pravilu počinje prvih dana oktobra (mada kada je vreme natprosečno toplo može uslediti i kasnije), a traje otprilike do polovine decembra (nekada i duže). Skobalj je jedna od vrsta kojima niske temperature ne smetaju, pa se lepo peca i kada zaveje sneg, stegne mraz, a voda se ledi. Tačnije, tada se na većini voda dobijaju najkrupniji komadi, pa nije čudno što su u tom periodu skobaljaši najbrojnija grupa ribolovaca koja je redovno na vodi.
U HLADNIJEM DELU GODINE, kada je vodostaj reka nizak a voda bistra, skobalj se preko dana drži nešto veće dubine i pretežno je dalje od obale, kojoj prilazi u prvim jutarnjim satima i u kasnim popodnevnim. Mutna voda, slaba vidljivost uopšte i porast vodostaja motivišu ga da priđe obali, a kako dan odmiče i vodostaj opada, on se pomera prema sredini reke. Skobalja treba tražiti i na ulazima i izlazima iz virova, jer i kada se zimi jata grupišu na relativno malom prostoru, odgovara im da protok ne bude sasvim slab. A kao da bi nam dodatno otežao da ga pronađemo i pecamo, skobalj u najtoplijem delu dana, kada je vreme sunčano, ume i da se preseli na osunčane i plitke prelive sa relativno malom dubinom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 389-)