Od prenamnožene i dosadne ribe, koja se često hvata suviše lako da bi bila interesantna iole ambicioznijim i veštijim ribolovcima, babuška je na mnogim vodama postala priželjkivani ulov, pogotovo kada je iole krupnija. Na Bovanskom jezeru se ove jeseni dugo čekalo da proradi
Celog leta nivo Bovanskog jezera bio je visok, a drugari koji su uporno pokušavali da pecaju babušku na plićem ulivnom delu jezera nisu imali uspeha. Njihove ulove su činili isključivo cverglani, kojima ta plitka i topla voda najviše i odgovara. I ja sam tada redovno odlazio na ovu od Niša pedesetak kilometara udaljenu akumulaciju, a kako bih izbegao bodljikavu napast, lovio sam na središnjem i najdubljem delu jezera, te sam u velikoj dubini, uglavnom na plovak, dobijao lepe žutooke (bodorke) i deverike, na kuvano žito i šećerac. Kada sam kampovao iznad glavne jezerske plaže kod sela Bovan, lakim fider kompletom sam pecao na takmičarskoj stazi i na crviće hvatao manje deverike, koje sam odreda vraćao u jezero.
SA POČETKOM JESENI, zbog ispuštanja vode, nivo jezera je počeo da opada i konačno je došao do letnjeg proseka, pa sam pomislio da je stiglo pravo vreme da odem na dvodnevno kampovanje na trubarevačkoj strani i pokušam da ulovim neku babušku. Prvog vikenda u oktobru sam na jezero došao u subotu po podne i na tom delu obale gde sam planirao da kampujem zatekao trojicu starijih ribolovaca, koji su pecali kraćim petljašima i sa strane imali zabačene štapove za štuku sa »balerinama« i kupljenim kederima. Oni su se baš dobro raširili na celom tom potesu, zauzevši veliki deo pristupačne obale. Kako nisam hteo da se svađam s njima, pomerio sam se skroz ulevo, pozdravio ih i pitao o radu ribe, na šta su se oni požalili, rekavši da love samo cverglana.
Prvobitno sam hteo da pecam na dva fidera, ali pošto sam video da ispod same površine još ima dosta trave, iako je bilo evidentno da je počela polako da se povlači, uzeo sam treći, rezervni i nešto jači, ne bih li pretražio područje ispred sebe, tj. »isondirao« dno, pre nego što počnem sa pecanjem.
Taj deo jezera je dosta plitak, a ujedno zatravljen, pa mi je trebalo nešto više vremena da pronađem mesto koje je čisto i duboko. Sa početne daljine od 30 m stigao sam na udaljenost od 45 m, gde sam našao lep plato bez trave, pa sam zakačio najlon za lajn-klip i pronašao orijentir na suprotnoj obali – jednu veću vrbu svetlijeg lišća od onog na okolnom drveću.
Pomenutim jačim štapom, uz upotrebu većih AS hranilica, dobro sam nahranio mesto, bacajući petnaestak minuta »spod-miks« sačinjen od kupovnog zrnevlja AS Baits (kuvanog kukuruza i obojenog i aromatizovanog žita) i veće količine kuvanog žita, koje sam kod kuće spremio i na kraju kuvanja mu dodao pola kese mlevene konoplje firme Golden Fish.
POTOM SAM SE BACIO NA rasklapanje šatora i pripremanje kampa i okoline za noćni ribolov, a kada sam to završio, još jednom sam obilnije dohranio izabranu poziciju spod-miksom. Zatim sam na obali na ona druga dva štapa razmerio najlone na istu daljinu kao na trećem, postavio stolicu, pomoćni stočić za hranu i pribor, namestio tripod i bez žurbe otpočeo s ribolovom. Namerno sam tripod namestio tako da bude u višem položaju, jer je do tačke u koju sam plasirao mamac u vodi bilo nekoliko pojaseva trave, a na udice na oba fidera sa kojima sam počeo pecanje kačio sam po dva zrna kuvanog žita jer je to jedini mamac koji bovanski cverglan ne uzima.
PRETPOSTAVLJAO SAM DA ĆU MORATI da malo duže čekam na udarac, ali se to čekanje baš odužilo, pa sam više puta vadio sisteme iz vode, i kada sam uvideo da su zrna žita sve vreme stajala netaknuta, uzeo sam štap za ultralako varaličarenje i počeo da zabacujem levo i desno od fidera. Na voblere nisam imao udarce, ali sam zato na malenog leptira dobio tri štukice i svaku sam odmah vratio u vodu.
Nakon dvadesetak minuta sam se vratio fiderisanju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 491-)