Bovansko jezero poznato je po raznovrsnom ribljem fondu, u kom ima i krupne babuške. Međutim, tu ribu najčešće nije lako loviti zbog obilja cverglana ali i sitnih ciprinida, koji se okupe na gotovo svaku primamu i uzimaju većinu mamaca na koje se babuška ciljano peca. Zato je za uspeh u lovu »babe« potrebno i malo eksperimentisati i tražiti način da se izbegnu neželjeni gosti na udici.
Tog oktobarskog jutra na Bovansko jezero sam stigao u pravom trenutku da vidim predivno svitanje. Jesenja izmaglica je nestajala sa površine vode i iz priobalja, a sunčano vreme sa sasvim slabim vetrićem je nagoveštavalo lep i topao jesenji dan.
Međutim, u zoru je bilo prohladno, te sam se ponadao da se cverglan konačno povukao i da ću moći normalno da lovim na crviće. Mesto na kom sam prethodnog puta uspešno pecao bilo je slobodno, a vodostaj samo nekoliko centimetara niži, pa na moja dva fidera, na kojima je najlon bio »zaklipovan« na daljini od 45 m, nisam morao ništa da menjam. Pomešao sam praškastu primamu Golden Fish Golden Bream, specijalno namenjenu za deveriku, sa manjom količinom kuvanog žita, i već desetak minuta nakon dolaska sam na udice na oba štapa okačio po dva crvića i zabacio.
POSLE SAMO DESETAK IZBAČENIH hranilica imao sam i prvo pipanje, doduše jedva vidljivo, ali sam ga ipak registrovao i sa rukom na štapu sam čekao da riba opet uzme mamac i da energičnije savije vrh. Međutim, dočekao sam da ovaj samo zatitra, pa sam tek blago kontrirao. Dok sam vadio sistem, osećao sam sasvim slab otpor, tako da se nisam iznenadio kada sam video na udici malu žutooku (bodorku), koju sam pustio, kao što po pravilu radim sa prvom ribom koju dobijem. Nakon nje sam imao još tri manje deverike, koje sam takođe vratio, a kada je sunce malo ogrejalo, aktivirao se cverglan, kojeg sam dobijao u svakom zabačaju na oba štapa. Gubio sam dragoceno vreme na vađenje tih bodljikavih napasnika i njihovo skidanje sa udica, pa sam odlučio da nešto promenim.
Najpre sam umesto crvića za mamac počeo da koristim kuvano žito, a u preostalu količinu primame sam ubacio AS Baits Spod miks od raznih žitarica, u koji sam dodao dosta kuvane pšenice belije. Zatim sam odlučio da probam da pecam na daljini za pet metara većoj od dotadašnje, a kako sam sa AS Distance hranilicama od 40 g i tu dodatnu razdaljinu lako savladavao, za samo desetak minuta malo učestalijeg zabacivanja formirao sam novo hranilište.
MEĐUTIM, IAKO SAM u narednih pola sata povremeno dohranjivao mesto hranilicama punjenim samo kuvanim zrnevljem i sve vreme piljio u vrhove, ništa se nije dešavalo. Zato sam skinuo štapove sa tripoda i stavio ih na »benk stikove« (tj. na prednji i zadnji držač) sa bazbarovima, hengerima i elektronskim signalizatorima trzaja, koje sam uključio, te sam otišao do kola, da doručkujem.
Kada sam se vratio do štapova, vetar je već jače duvao, pa sam malo oborio prednji držač ka vodi, i baš u tom trenutku se levi henger blago podigao, ali se signalizator nije oglasio. Najpre sam pomislio da se mehanički pokazivač pokrenuo pod naletom vetra, te sam popustio dril na mašinici da bih henger postavio u normalan položaj, ali pošto je on opet jedva primetno mrdnuo nagore, ipak sam kontrirao i osetio da imam nešto ne baš krupno na štapu. Dok sam ribu privlačio do obale, pomislio sam da je mamac pipavo uzela još jedna žutooka, ali se uskoro preda mnom ukazala lepa crvenperka.
Potom je usledilo žestoko pištanje levog signalizatora, a glava hengera je uporno stajala u gornjem položaju, te sam bio gotovo siguran da je mamac uzela krupna babuška. Početni otpor je bio dosta snažan, kao kada je na udici šaran, pa sam malo popustio dril i tako jedno vreme držao ribu, a onda sam počeo da je privlačim ka pristupačnoj i plitkoj obali... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 492-)