Teren na Dunavu preko puta Novog Sada, na kom su u poslednjih nekoliko nedelja desetine fideraša izuzetno uspešno lovile krupnu mrenu, veoma je pogodan i za ribolov bolonjeze tehnikom. Međutim, kolega koje uopšte pokušavaju da tu pecaju vožnjom plovka nema mnogo, jer nije lako pogoditi optimalnu zonu za hranjenje i pravu liniju puštanja sistema, a ni vaditi velike ribe finim priborom iz jake vode
Negde sredinom leta prošle godine, uspešno sam pecao na Dunavu kod Novog Sada. Tu sam se našao i početkom minulog avgusta, i premda sam tada samo nakratko svratio, u prolazu, opet sam prošao veoma dobro. Bilo je dosta ulova, ali je na mene dobar utisak ostavila i velika raznovrsnost ribe koja se javljala. Za samo nekoliko sati imao sam više plotica, nosara, skobalja, protfiša i bodorki, po nekoliko manjih mrena i deverika, pa čak i jednog klena.
To mi je bilo više nego dovoljno da rešim da ponovo odem na isto mesto, ovoga puta bez žurbe. Zatekao sam veoma nizak vodostaj, ali to, naravno, nije bio razlog da ne probam da pecam, pa sam montirao bolonjez od 5 m i bacio se na pravljenje primame. Nju sam osmislio prema ishodu prethodnog pecanja, pa mi je osnova bila kesa hrane Sensas Gros Gardons, kojoj sam dodao po jednu kesu primama River Betain 2000 i Ultimate 15 – obe iz domaćeg programa Magic Bait. Taj miks (ukupno 4 kg suve smese) obogatio sam sa 300 g keksa u boji, 0,5 l mrtvih (udavljenih) crvića i 0,5 l živih, a potom sve otežao dodajući 8 kg teške zemlje, što je bilo neophodno jer je voda, iako niska, na tom delu bila vrlo brza.
Odvojeno od primame, ulepio sam 1 l crvića sa 3 l sitne rizle, koju sam prethodno oprao od prašine. Primamu sam potom prevlažio, tj. nakvasio nešto više, kako bih mogao da formiram tvrde kugle, a onda sam na samom početku hranjenja bacio 6-7 kugli na daljinu od 22 do 25 m, da bih neposredno nakon toga na isto mesto bacio i dve kugle lepljenih crvića.
ODMAH SAM POČEO SA pecanjem, ali prva riba javila se tek posle 20-30 minuta. Bio je to protfiš, koji je mamac uzeo znatno nizvodnije od mesta gde su pale kugle. Nije se ni nadalje bogzna šta dešavalo, tj. u prva dva sata nije bilo značajnije aktivnosti ribe. Posmatrajući jedan kamen pokraj čuvarke, primetio sam da je za to kratko vreme otkad sam došao voda opala za nekih 6-7 cm.
Zbog tog pada nivoa i lošeg reagovanja ribe na primamu, rešio sam da potpuno promenim liniju pecanja, tj. da izađem još dalje, na nekih trideset metara, gde je tok još brži. Takvi potezi su mi u nekim ranijim prilikama doneli dobre rezultate kada je voda bila u opadanju, pa sam rešio da to i ovog puta probam. Na novoj liniji sam ponovio početno hranjenje, kao da sam došao na novo mesto. Već posle prvog zabačaja uvideo sam da je plovak nosivosti 4 g, koji sam do tada koristio, neodgovarajući, pa sam ga brzo zamenio modelom istog oblika ali za dva grama veće nosivosti, kako bih ga bolje kontrolisao.
Ovoga puta riba je odmah reagovala, pa sam uhvatio još nekoliko krupnih protfiša. Da sam napravio dobar potez, pokazali su mi i sve češći trzaji, do kojih sam dolazio čestom dohranom. Na svakih petnaestak minuta bacao sam dve-tri kugle primame i jednu kuglu lepljenih crvića, a javljanje jedne male mrene, od oko 400 g, nagovestilo je da bi ribolov mogao biti još zanimljiviji. Nedugo posle nje, na štapu imam veliku ribu, za koju sam po načinu borbe pretpostavio da je takođe mrena, budući da je u jakom toku pružala veliki otpor. Ubrzo je uspela da se oslobodi, tj. da preseče najlon, držeći se sve vreme dna prekrivenog školjkama oštrih ljuštura... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 491-)