Smuđ je veoma loše radio, ali su pasionirane bucovdžije ipak kući otišle zadovoljne jer su na veliki trud i iskustvo, kombinovano sa malo eksperimentisanja, uspele da uhvate više lepih bucova na razne varalice i prezentacije
Četvoročlana ekipa Beogradskih bucovdžija (Peđa Milanović, Igor Mirković, Sale Vujić i autor teksta) poslednji vikend u oktobru provela je u Kladovu, u potrazi za smuđem i bucovom. Na ruku nam je išla vremenska prognoza: najavljeni su bili sunčani dani sa gotovo letnjim temperaturama. Nisu nam, međutim, u prilog išli vodostaj i njegova tendencija: Dunav je zbog suše već predugo bio nizak i izuzetno bistar, a uz to je usled remontovanja srpske prevodnice na HE Đerdap 1 protok Dunava na ovom delu bio više nego slab. Stoga smo poneli ogromnu količinu najrazličitijih varalica za lov smuđa i bucova. Vođeni višegodišnjim iskustvom ribolova na ovim terenima, dogovorili smo se da tokom dvaju prepodneva lovimo bucova, a popodne i uveče smuđa, i to obe grabljivice isključivo varaličarenjem.
Najkraće rečeno, smuđ nas je razočarao. Noćni lov voblerima ispod brane, u koji smo se najviše uzdali, donosio je slabe rezultate. Iako je bilo mnogo sitnih kauglera na mirnoj površini vode, tek sporadično bismo ugledali poneki raub smuđa, i to sitnijeg. Takvi su bili i primerci koje smo hvatali i vraćali u vodu. Cugovi su potpuno izostali, a sakupljanje jednog po jednog smuđarka nikoga nije previše zanimalo. Još gore rezultate postigli smo tražeći smuđa tvisterima i šedovima u dubinama jezera iznad brane. Na kamenom prekrivenom dnu ostavili smo mnogo džigova, a ishod je bio deprimirajući. Nije nas utešilo ni što su lokalni ribolovci, osim onih koji su lovili iz čamca, prolazili isto kao mi.
SREĆOM, POKUŠAJI DA ULOVIMO smuđa dolazili su posle prepodneva provedenih na kamenjaru ispod brane. Zore su bile izuzetno hladne, sa obaveznim kladovskim severcem zbog kojeg su i zimske vunene kape bile neophodne. Nešto kasnije, a naročito posle izbijanja sunca preko rumunskog brda naspram našeg mesta, naglo je otopljavalo, tako da smo prepodnevna pecanja završavali gotovo po letnjim temperaturama. Izuzetno bistra i spora voda i sunčani dani uslovili su da u lovu bucova biramo suptilne letnje tehnike, jer su lukavi bucovi potpuno ignorisali klasično vođene voblere, pilkere i glavinjare.
Podelili smo se u izboru varalica kako bismo bucova što pre pronašli: Vujić i ja lovili smo džig-strimerima... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 493-)