Varaličari srednje i starije generacije klena uglavnom love na kruškaste voblere ili na leptire, u poslednje vreme tu i tamo i na male silikonske glavinjare, a znatno ređe na kašike i veštačke mamce drugih tipova. Oni mlađi i skloniji eksperimentisanju, međutim, sve više i vema uspešno koriste razne silikonce
Dugačak niz lepih dana u dosadašnjem delu jeseni omogućio nam je da znatno duže uživamo u čarima miholjskog leta i varaličarenju klena na malim rekama. Konstantno visoka temperatura za ovo doba godine, uz česte sunčane periode i minimalnu količinu padavina, doprineli su da klen i dalje aktivno traži hranu kako bi se što bolje pripremio za zimu. Međutim, uprkos dnevnim temperaturama iznad proseka za ovaj period, vode se postepeno hlade, a samim tim se i metabolizam klena polako usporava i on prelazi na »zimski režim«, pa se ne troši previše, jureći plen. Zbog svega toga je pristup varaličarenju te ribe poslednjih dana novembra bio šarolik, a iz mnoštva raznovrsnih veštačkih mamaca (voblera, kašičica, leptira, silikonaca...) po efikasnosti su se izdvojile male imitacije glista napravljene od meke gume.
SVOJ PRVI IZLAZAK na Rasinu kod Kruševca, posle mesec dana pauze, krajem novembra, iskoristio sam kako bih se malo bolje upoznao sa trenutnim stanjem, uvideo kako se riba ponaša i koje delove reke zauzima. Moj prvi izbor, kao i obično, bio je mali vobler, kojim sam češljao sve pozicije redom, od plitkih razlivenih delova pa sve do dubokih virova, ali bez ikakvog uspeha. Posle kraćeg vremena, rešio sam da isprobam nešto suptilniji pristup i na kopčicu sam okačio malenu kašiku, težine 0,9 g, koja radi i pri najsporijem povlačenju. U sledećih pola sata sam na nju uspeo da prevarim nekoliko klenčića, ali je i dalje to bilo znatno ispod mojih očekivanja. Međutim, budući da sam imao dosta sitnih udaraca, a i da su klenovi, i to lepi, vrlo često pratili moju kašiku, zaključio sam da treba da dodatno usporim prezentaciju kako bih eventualno uspeo da više riba izazovem na napad koji bi bilo moguće realizovati, pa sam rešio da pređem na male silikonce.
POUČEN ISKUSTVOM OD prethodne sezone, kada sam veoma uspešno lovio klenove na male imitacije crva i buba u crnoj boji, montirane na mali fleksi-džig, težine 1 g, sa udicom Owner S59 veličine 10, na isti sistem sam okačio crnog crva dužine 2 cm. Sledećih šezdesetak minuta, uz puno poverenje u varalicu, proveo sam »čačkajući« razne delove reke – od brzaka i preliva sve do najdubljih virova. Ali na moje veliko čuđenje, nije bilo nikakve akcije.
Razmišljajući o tome šta bih mogao da promenim kako bih na neki način isprovocirao gladne i evidentno trome klenove, i istovremeno preturajući po torbi i kutijama, u jednom momentu naleteo sam na kesicu 5 cm dugih crnih glistolikih Crazy Fish silikonaca, nazvanih Cruel Leech... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 494-)