Na Savi kod Beograda se bela riba veoma uspešno hvata u hladnijem delu godine i raznim varijantama dubinskom metoda i na plovak. Ali, ni ribolovci sa najdužim iskustvom ne sećaju se da je neko uspeo da na jedan štap za samo nekoliko sati ostvari ulov poput ovog
U subotu, devetog novembra, dva dana nakon što sam vrlo lepo prošao pecajući u večernjim satima na Savi u Beogradu, odlučio sam da ponovo probam da lovim u isto vreme i na istom mestu. Na vodu sam stigao oko 18 č, vodeći se iskustvom od prethodnog puta. Tada je riba počela da radi oko 20,30 č, pa sam procenio da će mi oko sat i po biti sasvim dovoljno da spremim pribor i primamu i da na vreme počnem sa prihranjivanjem.
HRANA ZA KOJU SAM se odlučio bila je proverena kombinacija za lov bele ribe na Savi kod Beograda u ovom periodu, sastavljena od po 1 kg Van den Eynde primama Gold Pro i Secret, 250 g aditiva Van den Eynde Venkel i 2 kg lake zemlje (opredelio sam se za laku zemlju, a ne za tešku, pošto je tih dana Sava još bila niska za ovo doba godine i tok nije bio naročito jak). Dok se prihrana natapala, pristupio sam montiranju pribora i sistema. Poneo sam fider štap Shimano Catana, dužine 3,6 m i težine bacanja do 100 g, na koji sam stavio mašinicu Spro Passion 730, sa namotanim najlonom Trabucco XPS Sinking Line od 0,22 mm. Koristio sam uz to predvez debljine 0,14 mm, udicu Trabucco XPS 623XK, veličine 16, te kaveznu hranilicu Mance, sa otežanjem od 60 g, vrlo zgodnu za plasiranje živih crva budući da ima sitna okca.
Rešio sam da se od starta okušam na istoj daljini kao dva dana ranije – na oko 30 metara od splava sa kog sam lovio. Nadao sam se da će pecanje biti bar upola dobro kao prethodno, a sa prihranjivanjem sam počeo oko 19 č, ubacujući žive crve u hranilicu, ali sam od početka imao i udicu na sistemu, i to namamčenu sa tri bela crva. Već u prvom zabačaju, samo desetak sekundi nakon što je sistem pao na dno, usledio je udarac, koji nisam očekivao, i na udici se našla manja mrena, koju sam odmah vratio.
Brzo sam ponovo zabacio i tada je počelo ono pravo – posle jakog udarca, izvadio sam šljivara od nekih 800-900 grama, a u svakom narednom zabačaju sam na štapu imao šljivare zavidne veličine. Riba je konstantno udarala, a spadanja su bila retka... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 494-)