Dug period natprosečno visokih temperatura vazduha učinio je da se i vode hlade sporije nego što je uobičajeno u ovom periodu, pa je sezona lova mirnih riba na mnogim stajaćicama produžena za nekoliko nedelja. Zahvaljujući tome, na Savskom jezeru se moglo na fider pecati i početkom decembra, i to veoma uspešno
Savsko jezero, poznatije i ribolovcima i većini ostalih građana Srbije kao Ada Ciganlija, bez sumnje je jedan od najboljih revira u zemlji za lov krupnih deverika. Takve kapitalke, tj. »lopatare«, prosečne težine između 1,5 i 2 kg, moguće je kod nas loviti možda na još samo nekoliko akumulacija, pa i to, naravno, ne svaki put.
Osim što ima za mene vrlo zanimljiv riblji fond, Savsko jezero mi je u komšiluku, budući da do njega gradskim prevozom stižem za petnaestak minuta, a kolima otprilike duplo brže. Zato skoknem do Ade kad god ugrabim priliku i zavisno od količine vremena koje mi je na raspolaganju opredelim se za varaličarenje (pre svega bandara i štuke) ili za pecanje deverike meč ili fider tehnikom.
Moj prijatelj Marko Tošić i ja smo se dogovorili da 23. novembra odemo na Adu i pokušamo da se ispišemo za ovu godinu na tom terenu, jer noći postaju sve hladnije i temperatura vode rapidno opada, pa se metabolizam deverike usporava, zbog čega je hrana sve manje zanima, tako da se i šanse za uspešan ribolov iz dana u dan smanjuju sa približavanjem kalendarske zime.
NA ODABRANO MESTO stigli smo malo pre šest sati ujutru, dok još nije pošteno ni svanulo. Nakon što smo se raspakovali, Marko se posvetio pripremanju pribora, a ja sam zamešao hranu i ostavio je da odstoji, kako bih mogao da je kvasim na svakih petnaestak minuta dok joj tekstura i vlažnost ne budu idealne. Opredelio sam se za brašnastu hranu Serie Walter Racer Bream, koju sam nameravao da pomešam sa lakom zemljom u srazmeri 2:1 (duplo više primame nego zemlje). Zbog neiskusnih kolega napominjem da se hrana i zemlja uvek kvase posebno, u dvema posudama, kako se zemlja ne bi pretvorila u blato i »zatvorila« hranu.
Nakon kvašenja hrane sam i ja počeo da sklapam platformu i nameštam pribor, a kada sam s tim završio, uzeo sam štap kojim ću pecati i pomoću piker olova odredio daljinu i dubinu na kojoj ću probati da lovim. S obzirom na to da je bio kraj novembra, bio sam siguran da se riba povukla u dublje delove, pa sam tražio dubinu između 10 i 12 m i našao je na 42 m od obale.
KADA SAM PRONAŠAO poziciju na kojoj ću loviti, prosejao sam hranu, te potom u nju dodao odvojeno nakvašenu zemlju, a onda u sjedinjenu smesu i seckane gliste, crviće, usitnjena zrna šećerca i mikropelete, pošto su krupnije čestice različitih sastojaka koje deverike vole neizostavan deo hrane za uspešan ribolov većih jedinki ove vrste.
Čim je sve to bilo gotovo, počeo sam da prihranjujem, i to istim štapom kojim ću pecati – Trabucco Inspiron FD, dužine 3,6 m i težine bacanja 90 g. Izbacio sam 7-8 puta hranilicu AS Jumbo, nakon čega sam na kopču okačio manju kaveznu AS-ovu hranilicu i dao se na ribolov.
Marko je već u prvom zabačaju imao jednu manju deveriku, tešku petstotinak grama, kakve su se ranije retko hvatale... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 495-)