Činilo da će ovo biti izuzetno uspešno pecanje, ali se voda odjednom zamutila, a riba stala. To je značilo da treba menjati dobro osmišljen i realizovan plan, ali je iskusni plovkaroš uspeo da i u takvim okolnostima za kratko vreme pronađe novu dobitnu taktiku
Na poziv drugara Marka, sa kojim sam se takmičio u pecanju na plovak u mlađim kategorijama, došao sam u subotu ujutru na njegov splav na Savi u Makišu. Marko je prethodnih dana u više navrata dosta dobro prošao pecajući fider tehnikom, ali ja sam mu predložio da ovog puta probamo na plovak. On je ribu privlačio »hranilicom« – otežanim i hlebom napunjenim mrežastim džakom za povrće, koji smo i ovog puta bacili, i to na desetak metara od splava, gde je dubina iznosila 4 m.
ALI DOK SMO JOŠ RASPREMALI bolonjeze, Maretu je zazvonio telefon. Ispostavilo se da ipak mora na posao, tako da je sa ribolovom završio i pre nego što je zabacio, a ja sam neočekivano ostao sam. Na njegovu preporuku počeo sam sa pecanjem ne bacajući dodatnu primamu, već nastojeći samo da vozim plovak tik uz hranilicu. Međutim, ništa se nije zbivalo, pa sam posle četdesetak minuta rešio da ipak zamešam nešto. Opredelio sam se za miks koji često koristim na Savi – u mešavinu odavno proverenih hrana Van den Eynde River Ace i Heavy Special dodao sam domaći Magic Bait River Betain, keks u boji, tešku zemlju i crviće. Pošto je voda bila nešto brža nego obično, hranu sam malo prevlažio i potom formirao prilično »jake« (tvrde) kugle, koje sam bacao uz samu bovu hranilice, koja mi je služila kao orijentir.
POSLE DVADESETAK MINUTA počinju prva dešavanja i za kratko vreme hvatam par skobalja i ploticu. Taman kada sam se ponadao da će ovo biti vrhunski ribolov, boja vode se iz lepe plavkastozelene promenila u braon, i to uz obalu, tj. otprilike do bove koja je bila iznad moje »hranilice«. Nastavio sam da dohranjujem i pecam u istoj liniji, ali se riba sve ređe javljala. Ispostavilo se da su na šljunkari, koja se nalazi stotinak metara uzvodno od splava, ispirali neke mašine, što je dovelo do te iznenadne pomute uz obalu, a sva je prilika bila da će to potrajati sve do mraka.
Kako je stub mutne vode dopirao baš do linije kojom sam vozio plovak, izvadio sam hranilicu i iz više pokušaja nekako uspeo da je bacim pet metara dalje, gde je voda bila malo bistrija. Onda sam i kugle plasirao na novu daljinu, u nadi da će riba na toj liniji biti bar malo aktivnija. Uspeo sam da uhvatim nekoliko skobalja, koji su se sporadično javljali malo ispod mesta gde su pale kugle, a skroz nizvodno počele su da rade i plotice, zbog čega sam rešio da u jedan deo već zamešane primame dodam malo skroz suve hrane i da pravim mekše kugle... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 496/497-)