Pecanje bandara na razne prirodne mamce, a pre svega na male kedere, filete ribe i parčiće, daje rezultate tokom cele godine, pa i u ovom periodu. Može biti vrlo zabavno, a i produktivno, jer se bandar po pravilu kreće u jatima, tako da tamo gde se javi jedan možemo za kratko vreme očekivati više udaraca, naročito ako poštujemo neka osnovna pravila
Bandar se može, kao što znaju svi oni koji ga ciljano love, uspešno hvatati na varalice i prirodne mamce. U ovoj drugoj varijanti, koja je meni draža, koriste se ili laka dubinka ili neki od plovkaroških sistema za grabljivice, tj. slobodna ili usidrena balerina, naravno u lakšoj verziji nego za štuku. Ja za ciljani lov krupnijih primeraka najradije primenjujem tehniku usidrene balerine, a u redovima koji slede opisaću i kako.
BUDUĆI DA SE KOD NAS KRUPNIM smatra svaki primerak teži od 300 g, a da se jedinke od preko 800 g hvataju izuzetno retko, nema nikakve potrebe za posebno jakim priborom. Štapovi treba da su dugi bar 3 m, dok maksimalna dužina zavisi prvenstveno od uslova na terenu, tj. od manevarskih mogućnosti na mestima na kojima pecamo (pre svega od toga da li nad glavom i iza naših leđa ima natkriljenih grana koje bi mogle smetati pri zabacivanju i vađenju ulova ili sistema), a može biti i 3,6 m, pa i više. Gornja težina bacanja od oko 40 g sasvim je dovoljna da možemo bez problema da zabacujemo sistem sa kederom ili drugim mamcem i zamorimo i izvadimo svakog bandara, ali i većinu štuka koje se mogu javiti pri ciljanom pecanju »prugastih razbojnika«. Opisanim štapovima odgovara manja stacionarna mašinica, veličine 3000 po Shimanu, tj. sa špulnom kapaciteta oko 100 m najlona debljine 0,30 mm.
ZA PECANJE SISTEMOM usidrene balerine biram klizeće plovke nosivosti od 10 do najviše 15 g i duguljastog oblika, sa jasno vidljivom antenom. Takav plovak bandaru prilikom uzimanja mamca ne pruža veliki otpor, pa on guta ponuđeni zalogaj bez ustezanja. Ja sistem pravim tako što na osnovni najlon debljine 0,25 mm navlačim gumeni stoper, pa zatim plovak, ispod kog vežem trostranu vrtilicu, a za njen bočni krak – predvez sa udicom. Kako se vrlo često dešava da na sistem namenjen bandaru dođe štuka, udicu (manju trokraku kratkog vrata i širokog luka) najradije kačim na čeličnu sajlicu ili vežem kevlarom. Udica treba da bude oštra, ali nipošto ne sme biti previše tanka, jer takva lako proseče prilično mekana bandarova usta, ako je on plitko zakačen, što znači gubitak ulova.
Sa donje strane trostrane vrtilice nekim tanjim najlonom (koji ne mora biti ni nov ni velike nosivosti) vezujemo olovo neznatno teže... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 496/497-)