Vešti plovkaroši iz Južne Srbije u ovom delu sezone na tekućicama veoma uspešno pecaju i krupne mrene i skobalje, bolonjeze štapovima i vožnjom plovka, jednostavnim sistemom i jeftinom prihranom, ali uz veliko umeće u prezentovanju mamca i malo truda uloženog u izbor pravog mesta
Kao i mnogi drugi ribolovci, i ja tokom sezone svaštarim, pa zavisno od rada ribe i uslova na vodi pecam onu vrstu koja u datom momentu najbolje radi ili se očekuje da počne intenzivno da jede – soma, štuku, bucova, klena, babušku... i to na razne načine. Zato i nije nelogično što sam se u poslednje dve sedmice, kao i obično u ovom periodu, posvetio pecanju mrene i skobalja na plovak, na Južnoj Moravi, jer se te dve vrste sada spremaju za ulazak u zimovnike, pa se intenzivno hrane, a i prepune su snage i veliko je zadovoljstvo loviti ih.
Od kraja oktobra, pa tokom zime, do lovostaja, skobalja i mrenu pretežno lovim na francuski hleb, bolonjeze štapom i tehnikom vožnje plovka, ali ako dođe do značajnijeg porasta i pomute, prelazim na pecanje uz obalu, uz koju se skobalj grupiše u takvim uslovima, i to na laku dubinku ili fider, na gliste.
TEREN NA KOM SAM u minule dve sedmice u nekoliko navrata lovio je u tzv. klisurskom delu Južne Morave, kod mesta Momin kamen, nekoliko kilometara od Vladičinog Hana, gde ima vrlo izglednih pozicija za sve vrste ribolova. Meni posebno omiljena je jedna gde se tiši i širi deo reke postepeno sužava, a tok ubrzava, da bi prešao u jak brzak sa mnogo stena u vodi. Pecam na tom prelazu iz dubokog i sporog toka, gde je na pojedinim mestima dubina i 4 m, u plići i brži, u kom je dubina oko 130 cm (pri srednjem vodostaju).
To je pravo mesto za mrenu i krupnog skobalja, ali ribolov tu nije jednostavan, naročito u periodima kada, kao što je poslednjih dana bio slučaj, vodostaj dosta varira, usled čestog ispuštanja vode iz hidroelektrane Vrla. Ujutru, u vreme kada stižem na pecanje, voda je za oko pola metra više nego oko podneva, kada nekih sat vremena stagnira, da bi potom krenuo primetan porast, a svemu tome se moramo prilagođavati, pre svega menjanjem dubine na kojoj tražimo ribu i težine plovka, ali i zone u koju zabacujemo.
Kako se sistem ne plasira daleko, sasvim je dovoljan pet metara dug bolonjez (ja koristim Energoteam Black Spider) sa malom mašinicom (Shimano Alivio 1.000). Nosivost plovka zavisi, kao što sam već pomenuo, od brzine toka i nivoa. U jutarnjim satima, kada je voda najviša i najbrža, uglavnom pecam na plovak nosivosti od 5 do 7 g, okruglog oblika, koji najbolje podnosi jaku vodu, i na malo duži predvez od standardnog (dug 30-40 cm), sa kojim se mamac bolje ponaša pri kočenju u tako brzoj vodi. Kasnije, kada krene opadanje, stavljam manji plovak, takođe okruglog oblika, ali nosivosti 2-2,5 g i nešto kraći predvez. U ovom periodu, po mom iskustvu, nema razloga za korišćenje previše tankog najlona, jer ni malo deblji ribi ne smeta, a kako su i skobalji i mrene prilično krupni i borbeni nema ni svrhe pecati na »paučinu« – moj osnovni najlon u ovom periodu je prečnika 0,16 mm, a predvez je promera 0,14 mm.
ZA MAMAC KORISTIM komadić ribolovnog hleba... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 415-)