Za šaku crvića

Klen je jed­na od vr­sta ko­je su ak­tiv­ne to­kom ce­le go­di­ne, ali se u pe­ri­o­du ni­skih tem­pe­ra­tu­ra ne lo­vi ono­li­ko ma­sov­no i uspe­šno kao sko­balj, šlji­var, kru­pa­ti­ca i mno­ge dru­ge vr­ste, a i je­lov­nik mu je mno­go ma­nji ne­go u le­to i je­sen. Na ra­dost onih ko­ji vo­le nad­mu­dri­va­nje sa ovim opre­znim sva­što­je­dom, me­sni cr­vi su mu i sa­da in­te­re­sat­ni, pa ga mo­že­mo nji­ma i pri­ma­mlji­va­ti i hva­ta­ti

Ne­ko­li­ko da­na za­re­dom, moj otac Mi­lu­tin i nje­gov naj­bo­lji ri­bo­lov­ni kom­pa­njon Mi­lo­sav Mi­lu­no­vić pe­ca­li su kle­na na re­ci Ra­si­ni, tač­ni­je kod mo­sta u Gor­njem Ste­po­šu. Pri­stup im je bio sa­svim jed­no­sta­van: pri­ma­mlji­va­li su ri­bu ba­ca­ju­ći ma­lo cr­vi­ća oko plov­ka, a pe­ca­li pe­tlja­ši­ma od 5 m, la­ga­nim plov­či­ći­ma i udi­ca­ma ve­li­či­ne 16, na­mam­če­nim sa jed­nim ili dva cr­vi­ća. Ta­ko lo­ve­ći, uhva­ti­li bi, uglav­nom pred mrak, 5-6 kle­no­va u me­ri, što je za ove zim­ske da­ne (do­du­še bla­ge) sa­svim za­do­vo­lja­va­ju­ći ulov na tom te­re­nu.

KA­DA SAM KO­NAČ­NO pro­na­šao ma­lo vre­me­na, oti­šao sam sa ocem na isti lo­ka­li­tet, ali na­o­ru­žan sa­mo 3,5 m du­gim i ul­tra­la­kim bo­lo­nje­zom, ko­ji sam na­pra­vio od Ro­bin­son pe­tlja­ša na­me­nje­nog za pe­ca­nje sit­ne ri­be, a si­stem sam na­pra­vio od naj­lo­na Tu­ber­ti­ni Go­ril­la Ver­de, preč­ni­ka 0,16 mm, plov­ka Gi­ca Mo­ra­va, no­si­vo­sti 1,5 g i udi­ce Ga­ma­kat­su 1060, ve­li­či­ne 16.

Ume­sto ne­ke ma­le sta­ci­o­nar­ne ma­ši­ni­ce ovog pu­ta sam ko­ri­stio kla­sič­ni če­krk. Te du­go vre­me­na sko­ro pot­pu­no za­po­sta­vlje­ne sta­rin­ske spra­ve (ko­je se ipak otkad su iz­mi­šlje­ne do da­nas u kon­ti­nu­i­te­tu pri­lič­no ma­sov­no ko­ri­ste u Ru­si­ji) po­sled­njih su se go­di­na po­ma­lo vra­ti­le u mo­du, isti­na ma­nje kod nas ne­go u za­pad­noj Evro­pi, gde ih upo­tre­blja­va­ju pr­ven­stve­no lju­bi­te­lji »re­tro« pri­stu­pa, ali i ko­le­ge sklo­ne ne­kon­ven­ci­o­nal­nim na­či­ni­ma ri­bo­lo­va.

Imao sam sre­će da na in­ter­ne­tu na­ba­sam na mo­del Pe­er­less Pro­tect 61, ko­ji se sa ma­lim iz­me­na­ma pra­vi u Fran­cu­skoj od 1967. go­di­ne. Pre­vas­hod­no je na­me­njen pe­ca­nju pa­strm­ke na ma­lim te­ku­ći­ca­ma na ži­vi ma­mac (što je do­zvo­lje­no u mno­gim evrop­skim ze­mlja­ma), ali ga pro­iz­vo­đač pre­po­ru­ču­je i za ri­bo­lov mir­nih ri­ba plov­kom, a ja sam ga u tu svr­hu i ko­ri­stio na sta­ja­ći­ca­ma. Ri­bo­lov če­kr­kom je pri­lič­no jed­no­sta­van (o če­mu ću pi­sa­ti u ne­kom od na­red­nih bro­je­va), a ne­što je slo­že­ni­je sa­mo za­ba­ci­va­nje, ko­jim se ta­ko­đe la­ko ovla­da, dok je pre­zen­ta­ci­ja mam­ca u te­ku­ćoj vo­di bli­zu sa­vr­še­ne zbog mo­guć­no­sti ap­so­lut­ne kon­tro­le si­ste­ma ko­ji vo­da no­si ot­pu­šta­njem naj­lo­na (za šta ima mno­go maj­sto­ra i u Ita­li­ji, ko­ji če­kr­ci­ma ma­hom lo­ve ko­ri­ste­ći bo­lo­nje­ze du­ge do ne­kih pet me­ta­ra).

OLOV­CA NA SI­STE­MU sam gru­pi­sao, a du­bi­nu po­de­sio ta­ko da udi­ca sa za­vr­šnim de­lom pred­ve­za bu­de na sa­mom dnu. Iako oko 14 ča­so­va, ka­da sam sti­gao, ni­ko od ko­le­ga ko­je sam za­te­kao na vo­di ni­je imao kle­na, ja sam već na­kon ne­ko­li­ko »pr­ska­nja« sa po 4-5 cr­vi­ća i dva pro­la­za plov­ka imao krup­ni­ju ri­bu na šta­pu, ali mi se br­zo ot­ka­či­la. Pri­me­tio sam već ta­da da ma­mac uzi­ma vr­lo ne­žno, slič­ni­je sko­ba­lju ne­go kle­nu, a ni­je mi baš bi­lo pra­vo što je spa­la, ne sa­mo za­to što sam po­čeo ri­bo­lo­vač­ku go­di­nu ne­re­a­li­zo­va­nim tr­za­jem, već i za­to što sam po­mi­slio da će po­pla­ši­ti osta­le kle­no­ve, te da je ve­li­ko pi­ta­nje ho­će li se i me­ni vi­še ije­dan ja­vi­ti do mra­ka.

Na mo­ju sre­ću, br­zo se po­ka­za­lo da ni­sam bio u pra­vu. U ne­ko­li­ko se­ri­ja hva­tao sam po dva kle­na jed­nog za dru­gim, na­kon če­ga su sle­di­le pet­na­e­sto­mi­nut­ne pa­u­ze. Ri­be su za­i­sta gri­zle naj­pi­pa­vi­je što pam­tim otkad sam pre ne­kih 30 go­di­na po­čeo da pe­cam kle­na: to se ma­ni­fe­sto­va­lo tek mi­li­me­tar­skim za­ra­nja­njem an­te­ne ili istim ta­kvim kre­ta­njem u stra­nu, pa sam kon­tri­rao čim bi mi se uči­ni­lo da se ne­što sum­nji­vo de­ša­va s mam­cem. Ta­kav pri­stup do­neo mi je osam ri­ba, od ko­jih sam če­ti­ri sit­ne od­mah vra­tio u vo­du, dok sam osta­le uba­ci­vao u ču­var­ku.

VI­DEV­ŠI ŠTA RA­DIM, i moj otac je po­ve­ćao du­bi­nu na isti na­čin kao ja, što mu se is­pla­ti­lo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 500-)