U toplijem delu godine, kada je šaran u stalnoj potrazi za hranom i sve što pojede brzo svari, možemo pecati i nešto grubljim priborom i većim mamcima, a neretko je potrebno da bacimo dosta primame ne bismo li ga zadržali na mestu. Nasuprot tome, zimi su po pravilu neophodni nežni sistemi, mali mamci i minimalna količina prihrane, čak i tamo gde ribe ima veoma mnogo
Duže vreme smo nekoliko mojih kolega iz Energo tima i ja planirali jedan zimski lov šarana fider tehnikom na nekom od poznatih komercijalnih revira, ali se sticajem okolnosti prilika da to i realizujemo nikako nije ukazivala. A onda, dok sam u subotu, osmog februara, varaličario bandara na Adi Ciganliji (što dosta često radim i o čemu sam pisao u prošlom broju Ribolova), pozvao me je kolega i prijatelj Sergej Stojanović i rekao: »Batke, hajdemo sutra na Crni vir! Ja ću zvati Saleta i Tomu, a ti pozovi Tošića!«. Kako sam te nedelje bio slobodan, nas dvojica smo se odmah dogovorili o detaljima i dali na zvanje ostalih. Za divno čudo, iako je dogovor pravljen u poslednji čas, niko nije imao neke planirane obaveze za naredni dan, tako da smo ujutro put Crnog vira krenuli u punom sastavu. Sergej, Marko Tošić i ja smo išli jednim kolima i iz Beograda pošli u 5,30 č, a kako na auto-putu nije bilo maltene nikoga, uz pauzu za kafu smo do stotinak kilometara udaljenog Kaća stigli za sat.
Raspakovali smo se bez žurbe i smestili na odabrane pozicije. Sergej i ja smo bili na mestu broj 6, Sale i Toma na »petici«, a Tošić na mestu 7. Marko je lovio klasičnim šaranskim priborom i pristupom, a mi ostali smo se opredelili za metod fider.
SERGEJ I JA SMO ODMAH zamešali hranu koju ćemo koristiti, a opredelili smo se za Meleg Bait Mosquito pelete i praškastu hranu Green Betaine, iz asortimana iste firme. Obojica smo pecali sa po dva štapa, s tim što smo jedan zabacivali otprilike na dve trećine širine jezera, a drugi uz samu suprotnu obalu (tj. na daljinu od oko 40 m). Startno hranjenje smo preskočili, jer smo procenili da će nam u vrlo hladnoj vodi, u kojoj je šaran dokazano pri slabom apetitu, svaki višak hrane na dnu smanjiti šanse da neka riba uzme naše mamce sa njega.
Pribor je bio veoma fini – hranilice AS Method, sa otežanjem od 30 g, osnovni najloni debljine 0,20 mm, predvezi od upredene strune prečnika 0,10 mm i mala udica VMC 7019 Barberian, veličine 16, za koju smo vezali »trn«, na koji smo nabadali mikro pop-apove... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 500-)