Prateći trendove u proizvodnji pribora i ribolovačke navike, koje se često formiraju u skladu sa njima, ali i same donekle na njih utiču, neretko zaboravimo da se zapitamo šta se dešava sa ribama koje pokušavamo da ulovimo, tj. da li se njihovo ponašanje menja istom brzinom kojom se menjaju mamci, strune, štapovi...
Slavljenički 500. broj Ribolova, što je veliki podvig u srpskoj publicistici, prilika je da svi mi koji pratimo list, nakon što je proteklo 1000 nedelja otkako je počeo da izlazi, svoja saznanja proverimo, sistematizujemo, uporedimo sa tuđim, još jednom razmenimo. Budući da sam od osnivanja Ribolova najčešće pisao o lovu bucova i detaljno pratio iskustva drugih zaljubljenika u najvećeg »bukadžiju« i jednog od najsnažnijih boraca u našim vodama, zanimljivo mi je bilo pogledati šta se u ovom atraktivnom vidu varaličarenja promenilo od prvog do petstotog broja. A promenilo se mnogo toga, od pribora, preko naših saznanja, pa do spoljašnjih okolnosti koje utiču na kvalitet ribolova i kvantitet ulova.
POĐIMO OD OPREME. Svaki od elemenata pribora bucovdžija mnogo se promenio tokom poslednjih 20 godina, a na izmene su uticale tehnološke inovacije, koje su preoblikovale i ukus ribolovaca, tj. pecarošku modu. Čini mi se da te promene mode nisu uvek išle na ruku klasičnih bucovdžija, naročito kada su štapovi u pitanju. Tipičan bucovdžija pre 20 godina i danas na naše reke zapravo izlazi sa potpuno različitom opremom. Nova oprema je, naravno, gotovo u svemu bolja, a širenje konkurencije uticalo je na činjenicu da je neretko i cenom pristupačnija nego pre.
Štapovi su danas pre svega lakši nego ranije, a često i konstruisani tako da varalice izbacuju dalje nego njihovi stari konkurenti, što je vrlo značajno u dugotrajnom i napornom lovu bucova, u kojem najčešće moramo zabacivati najdalje što možemo. Pecaroški trendovi koje kod nas uvodi pre svega najpopularniji vid blinkerisanja, a to je lov smuđa, uticali su na promene i u ukusu bucovdžija, ne uvek u njihovu korist. Sve češće viđam mlađe bucovdžije kako love preoštrim štapovima, koji svoju idealnu primenu imaju u lovu smuđa džigovanjem ili muvanjem zbog preciznosti detekcije udarca i brzine kontre, ali u lovu bucova to nisu prioriteti – ne računajući zimski ribolov bucova, udarac ćemo osetiti hteli to ili ne, ponekad će nam gotovo i izbiti štap iz ruku, a kontra je tada instinktivna, samim tim i dovoljno brza. Naravno, današnji dobri štapovi za lov bucova bolji su nego nekadašnji dobri, ali je sve teže naći prave parabolike, koji omogućavaju maksimalno uživanje u zabacivanju i vođenju voblera, ali i vrhunsko zadovoljstvo pri zamaranju krupnijih primeraka. Očito je da se u Srbiji varaličarski parabolici sve manje traže, mlađi ribolovci smatraju ih sporim i »glindžavim«, dakle prevaziđenim, iako su u svetu i te kako traženi za različite vidove blinkerisanja.
Mašinice, ili čekrci, kako ih naziva starija generacija, danas ispunjavaju sve potrebe bucovdžija čak i kada nisu preskupe: lake, sa špulnama velikog kapaciteta, brzim prenosima i preciznim i pouzdanim kočnicama. U odnosu na one koje smo koristili pre 20 godina, današnje su u svakom smislu u prednosti. Najbolje su, nažalost, postale skuplje nego ranije (npr. prestižni modeli Shimana i Daiwe), ali su prosečne pojeftinile, zadržavajući i poboljšavajući kvalitet. Isto važi i za štapove, pa je činjenica da se bucovdžija danas može opremiti odličnom osnovnom opremom za srazmerno manje novca nego pre dve decenije.
Možda su najveću promenu u bucovdžijskoj opremi doživeli najloni (monofili) i različite strune (upredene, stopljene i sl.), a inovacije su nam bile mahom i te kako dobrodošle. Nosivost najlona i izdržljivost na opterećivanja na čvoru su povećane, manje se »frćkaju« (uvrću), a pojedini i manje istežu. Sa druge strane, kraće traju nego nekadašnji. Pojedini skupi japanski najloni počinju da sasvim lako pucaju na čvoru već posle dva-tri meseca korišćenja, što nam kao za pakost najčešće pokaže krupan bucov pri udarcu. Nekada je, čini mi se, bilo lakše snaći se u izboru dobrih najlona za lov bucova, tj. znali smo šta kupujemo. Danas je mnogo skupih i dobro upakovanih »mački u džaku«, tj. neretko za mnogo para dobijemo sasvim malo muzike. Srpske mlađe bucovdžije, nažalost, sve manje koriste najlone čak i u onim situacijama u kojima su oni idealni... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 500-)