Krajem zime, dok šaran i babuška iz otvorenih ravničarskih voda još nisu pri naročitom apetitu, mnogi pecaroši koriste prve lepe dane za izlaske na ribom bogate komercijalne revire. Uglavnom se na takvim jezerima peca modernim šaranskim pristupom ili na fider, ali nekada i ribolov na plovak može biti najefikasniji
Neverovatno lepo vreme za kraj februara izmamilo je brojne ribolovce iz Mačve, Srema i Podrinja na omiljene terene. Ja sam obišao nekoliko atraktivnih i popularnih zimovnika na Savi, na kojima je bilo dosta ribolovaca, ali ne i ulova, najverovatnije zato što je vodostaj neobično nizak za ovo doba godine, pa se riba pomerila ka dubljim delovima i bliže matici, tj. daleko od obale, gde je teško precizno zabaciti i formirati hranilište. Osim toga, štuka je u zabrani, som i bucov su neaktivni, bandar jako slabo uzima, pa nije ni čudo što uspeha u ribolovu sa obale nije bilo. Zato sam se opredelio, u nedostatku boljih rešenja, za odlazak na komercijalni revir Slezen u sremskom selu Morović, gde se po informacijama koje su do mene doprle tih dana lepo lovio šaran, ukoliko se odaberu prava primama i mamac.
Prijatelj i ja smo na vodu na kojoj nikada pre toga nismo bili stigli rano, pre 7 sati. Odabrali smo mesta na jednom od dva pomoćna bazena, površine dvadesetak ari i širine oko 30 m, u kojima ima dosta konzumnih šarana, a pre nego što smo počeli sa pecanjem na brzinu smo sondiranjem ispitali teren i ustanovili da ispred nas nema nekih prepreka. Zato smo rešili da isprva probamo da lovimo na razne varijante, na različitim daljinama, te da onda u zavisnosti od reakcije ribe prilagodimo pristup. Obojica smo poneli po jedan fider štap, bolonjez i petljaš od pet metara. Namera nam je bila da fider štapovima napravimo hranilište i pokušamo da lovimo metod sistemom, da bolonjezima zabacujemo pod suprotnu obalu, na različita mesta, bez prihranjivanja, a da na petljaše pecamo praktično pod nogama, tj. na oko 2 m od naše obale, gde smo kao prihranu bacali mešavinu kukuruza šećerca, starog kukuruza, tigrovog oraha i manje količine pšenice.
I ZA BOLONJEZE I ZA PETLJAŠE smo spremili osetljive sisteme da bismo što više uživali u svakoj borbi. Plovkarenje šarana je vrlo interesantno i tamo gde je koncentracija ribe velika, jer šaran, iako mu kod dubinskih sistema ni teško olovo ne smeta da uzme mamac, pri pecanju na plovak nekada ume i da duže od minuta »žvaće« i ispituje ponuđeni zalogaj pre nego što ga konačno usisa i ponese, a to se najčešće manifestuje kretanjem plovka u stranu i laganim nestajanjem antene ispod površine, što je i pravi trenutak za kontru. Skok adrenalina i uzbuđenje koje nas obuzme kada kontriramo a plovak ostane u mestu, da bi potom počeo da šeta levo-desno, dok se vrh štapa savije skoro do vode, oduševljavaju svakog pravog ljubitelja ribolova... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 501–)