Kao što je Siniša Mihajlović svojevremeno govorio u reklami za jedno domaće pivo: »Neke stvari se ne menjaju, one ostaju uvek iste. Stvarno najbolje...«. Jedna od takvih stvari je i najpopularniji riblji zimovnik na Savi u našem glavnom gradu, u kom se poslednjih nedelja povremeno odlično pecalo, pa ni uobičajene gužve nisu izostale
Natprosečno topla zima donela je na našim vodama, ukupno uzev, neuobičajeno ponašanje ribe na mnogim terenima i njen slabiji rad. Neki tradicionalno izdašni zimovnici u kojima su se ciprinidi ranijih sezona redovno grupisali i dobro lovili bili su mnogo manje produktivni nego ranije, dok se u drugima pecalo promenljivo, te su najviše uspeha imale kolege spremne da se prilagođavaju uslovima i ponašanju ribe. Jedan od takvih terena je i najpoznatiji zimovnik na gradskom području Beograda, u pristaništu na Savi, nizvodno od Brankovog mosta.
TU UVEK KADA RIBA iole dobro radi ima dosta ribolovaca, koji su ove zime sabijeni na znatno manji prostor nego inače, budući da se zbog radova na uređenju obale zasad ne može pecati na delu kod samog mosta (a to sasvim sigurno neće biti moguće ni narednih nedelja). Jedno vreme riba je preko dana radila mnogo slabije nego po mraku, pa se najbolje prolazilo u večernjim satima, naročito na plovak sa svetlećom ampulom, ali se onda nešto promenilo, pa se u periodu lepog vremena, pred izlazak prošlog broja Ribolova i u prvim danima nakon toga, daleko najuspešnije pecalo u najtoplijem delu dana, otprilike od podneva do 16 č.
Ali riba se i tada vrlo slabo javljala na otvorenoj vodi i skoro je isključivo uzimala mamce ispod velikog pontona za privez brodova (gde je dubina oko šest metara pri vodostaju Save od 250 cm kod Beograda), po svoj prilici zato što se oseća sigurnije tu gde je svetlo slabije, a i nema bućkanja koje na otvorenoj vodi proizvodi često zabacivanje desetina dubinkaških i plovkaroških sistema. Zato su je dobijali dubinkaši koji su uspevali da plasiraju mamac uz sam ponton, pecajući »na vagu«, tj. praktično spuštajući mamac ispod vrha štapa, kao i plovkaroši, koji su pozicioniravši se uzvodno od pontona puštali da struja nosi plovke ka njemu i onda »kočili« kako bi se namamčena udica izdigla iznad dna i uplovila u senku, ispod pontona, gde bi usledilo uzimanje.
BILO JE DANA kada se riba češće javljala na samom dnu i tada se mnogo uspešnije lovilo dubinski nego na plovak (neki ribolovci tom tehnikom pecaju sa jednom ili dvema udicama na klasično vezanom bočnom predvezu, a drugi koriste žičane odstojnike... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 501–)