Mnogi štukaroši koji pecaju na živog kedera i plovak upotrebljavaju kupovne montaže koje manje ili više efikasno sprečavaju da ribica okačena na udicu upetlja predvez oko glavne strune, te da se sakrije u travi ili nekom drugom zaklonu. A jedan iskusni ljubitelja takvog ribolova do savršenstva je doveo sistem koji je prvi put isprobao pre desetak godina
Još od daleke dvehiljadite godine bukvalno svakog dana dolazim oko 13 č na kafu i čašicu razgovora sa kolegama po štapu u prodavnicu ribolovačke opreme i klub sportskih ribolovaca Plovak u Kruševcu. Tu sam pre nešto više od decenije, na panou na kome je bio izložen sitan pribor (udice, kopče, vrtilice...), video upredenu žicu debljine oko 1 mm, na kojoj je na kraju upredenog dela bila alkica, dok su sa suprotne strane krajevi razdvojene žice bili namotani oko štapića za čišćenje ušiju, sa nekakvim crnim kanapom, gumicama i perlicama.
Mesto za stolom za kojim obično sedim udaljeno je ne više od jednog metra od panoa na kome je to bilo izloženo, a ja sam iz dosade, budući da sam tog momenta bio sam u klubu, uzeo u ruke tu meni nepoznatu napravu i počeo da je razgledam. Bilo mi je jasno da je to nekakva montaža za ribolov, ali mi njena namena nije bila baš jasna. Razgledanje mi nije mnogo pomoglo, ali sam onog momenta kada mi je vlasnik prodavnice i kluba rekao da je to montaža za štuku shvatio i kako se montira na osnovni najlon i kako se kači keder, te na koji se način zabacuje i uopšte peca sa tom žicom. To je bio moj prvi susret sa kran-montažom.
Odmah sam kupio pet montaža i posle nekoliko dana sa lepim kederima otišao na Zapadnu Moravu, da pecam štuku. Nisam bio početnik, štaviše, već tada sam imao više od 40 godina ribolovačkog staža, ali s obzirom na to da je ovo za mene bio nov sistem, nadao sam se da će me u ribolovu na njega poslužiti početnička sreća. Na moju žalost, uverio sam se da je ta priča da sreća prati nove ribolovce jedna od mnogih zabluda vezanih za ovaj naš hobi. Ne da nisam upecao nijednu štuku, nego se nije dogodilo apsolutno ništa. Nisam odustao, pa sam nekoliko dana kasnije otišao na bare u okolini Kruševca i nastavio da eksperimentišem sa tim kupovnim kran-sistemom, ali opet nije bilo nikakvih dešavanja, kao i još nekoliko narednih puta. Shvatio sam, međutim, tokom tih izlazaka, da je ovaj sistem u osnovi odlično zamišljen, ali da ima neke mane, koje nalažu pravljenje određenih izmena. Prvu štuku upecao sam ne menjajući ništa, ali sam posle tog prvog ulova definitivno odlučio da malo poradim na usavršavanju montaže koja je po mom sudu imala veliki potencijal.
TOKOM NIZA GODINA eksperimentisanja više puta sam menjao osnovni sistem, naravno držeći se sve vreme osnovne zamisli, da »kran« treba da udalji kedera od osnovne strune i tako ga spreči da obmota predvez oko nje. Svoje rešenje nazvao sam Žil sistem za lov štuke, ali ga »pakosnici« (tj. moji najbolji drugovi po štapu) zbog crnih cevčica nazvaše Žilovi čunci. Vi ga, naravno, možete zvati kako god hoćete, ali vam u svakom slučaju savetujem da ga napravite i isprobate, a ne sumnjam da ćete imati uspeha jer je provereno efikasan.
Bez ikakvog preterivanja mogu da kažem da pri zabacivanju ovog sistema sa okačenim kederom u vodu ni u 100 slučajeva nema niti jednog mršenja kedera i predveza oko glavne strune. Keder uvek pada u vodu odvojen od glavne strune i ne može da se obmota oko nje ni kasnije, tako da dok čekamo da štuka udari ne moramo ni trenutka da razmišljamo o tome da li sve stoji kako treba, te da zbog te sumnje vadimo sistem iz vode, što uvek za posledicu ima značajan gubitak živahnosti ribice koju koristimo za mamac jer privlačenje, vađenje na suvo i ponovno zabacivanje predstavljaju za nju ozbiljan stres.
JA SAM OVU MONTAŽU napravio tako da je keder uvek na istoj udaljenosti od površine vode (na 80-90 cm ispod nje). To se dobro pokazalo iz potpuno logičnog razloga – štukine oči su na vrhu glave (tj. sa gornje strane), tako da ona ležeći blizu dna ili iza neke prepreke posmatra šta se unaokolo dešava, pri čemu mnogo bolje vidi potencijalni plen koji je iznad nje, prema površini i dnevnoj svetlosti, nego onaj sakriven u travi, senci potopljenog stabla ili oko neke druge prepreke u vodi. Takva tamnija mesta štuka rezerviše samo za sebe. A s obzirom na to da kederu koji je na ovakvoj montaži ništa ne smeta da sve vreme slobodno pliva i vrti se, lako će izazvati štuku na napad. Ovaj sistem je idealan za pecanje na terenima na kojima se trava ne vidi na površini, ali je ima na dnu, jer keder nikako ne može da zaroni i sakrije se u pridnenu vegetaciju, u kojoj ni najgladnija štuka ne bi mogla da ga nađe... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 502-)