I posle nekoliko decenija masovnog i intenzivnog ribolova na mekane veštačke mamce među varaličarima nema saglasnosti o tome da li je neki od dva najčešće korišćena materijala bolji i da li njihove karakteristike utiču na lovnost u različitim uslovima
Kada su se veštački mamci od meke plastike pojavili na tržištu, varaličari su najviše cenili one najmekše i najelastičnije. To je razumljivo, jer je njihova upotrebljivost prvenstveno vrednovana prema brzini pobude vibracije kod najsporijeg povlačenja, u čemu su najmekše varalice neprevaziđene, budući da neki modeli i dok tonu vibriraju ili se izvijaju i menjaju pravac kretanja (zahvaljujući sopstvenoj težini i sili gravitacije), što je često dovoljno da isprovocira grabljivicu na napad.
TO JE NAROČITO IZRAŽENO kod glistolikih, crvolikih i ribolikih imitacija. Kod varalica tipa tvister je zbog konstrukcije neophodno da budu napravljene od što mekšeg materijala. Mnogi ribolovci koji se iz hobija bave izradom varalica za svoje potrebe odavno su shvatili da je veoma teško napraviti tvister od acetatnog silikona a da mu se ne promeni izvorni oblik ili rep ne stanji do maksimuma. Za razliku od toga, kada se tvister izliva od plastisola, koji je mnogo mekši i elastičniji nego acetatni silikon, ukoliko pri izradi modela zadržimo osnovni oblik, tvister će savršeno vibrirati, bez obzira na eventualna odstupanja u debljini tela i repa.
KOD VARALICA TIPA ŠED, konstrukcija je drugačija i ne zahteva tako mek materijal za izradu. Izraženu vibraciju imaju i ribice napravljene od acetatnog silikona, a ako ih konstruišemo tako da pravilno rade i u bržem toku vode, mogu imati i višu frekvenciju vibracije nego ribice izrađene od plastisola.
Ali, kada se sve uzme u obzir, iako se decenijama bavim pravljenjem silikonskih varalica za svoje potrebe, moram priznati... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 508-)