U našim velikim rekama bucov može narasti znatno preko 5 kg, ali se takve grdosije veoma retko hvataju, a prosečna lovna težina kreće se oko kilograma, pa nije neprimereno loviti ga laganim blinkeraškim priborom, pogotovo kada se ima u vidu da jedini isključivi grabljivac među ciprinidima često najradije napada male veštačke mamce
Mnogi ribolovci love više vrsta riba, neki i raznim tehnikama, ali ima i onih koji se specijalizuju, tj. kojima su neka vrsta i način lova daleko najdraži, pa im se skoro potpuno posvećuju. Ja sam od ovih poslednjih, a moja pasija je lov rečnog bucova ultralakim varaličarenjem.
Uglavnom bucova pecam na Dunavu, i to u Zemunu i Beogradu. Tu dobro poznajem sva izgledna mesta, a posebno su mi omiljena ona na kojima je voda nešto brža i gde je dno uz samu obalu prekriveno kamenom. Ovu ribu volim između ostalog i zato što sezona lova na nju dugo traje, a ja najviše uspeha imam u periodu od završetka lovostaja pa do kraja oktobra. Naročito izdašnim pokazao mi se baš ovaj deo godine, jer je bucov nakon mresta vrlo aktivan i hrani se u dužim intervalima tokom dana.
NAJBOLJE PROLAZIM u sumrak i vrlo rano ujutru, i to posebno u danima kada je vreme toplo, bez vetra i kiše. Bucov voli toplu vodu (naravno, ne i pretoplu) i sunce mu ne smeta, tj. moguće ga je naći i loviti i sredinom dana, čak i u avgustu, kada su dnevne temperature preko 30º C, ali po takvom vremenu nije prijatno biti na otvorenom, pa zato forsiram početak i kraj dana (što su i periodi koje mnoge iskusne bucovdžije smatraju daleko najizglednijim za lov krupnijih komada – prim. ur.).
Ako je vodostaj srednji i stabilan (tj. ne pada i ne raste velikom brzinom), uslovi za lov bucova su dobri – prevelike i brze oscilacije nam ne idu na ruku, jer se tada on pomera sa uobičajenih mesta i neretko nije pri apetitu. Pomuta može za nas biti bitan povoljan faktor jer nije retkost da bucov u osrednje zamućenoj vodi bude manje oprezan nego inače i da se češće zaleće na varalice (možda i zato što teže uočava sitnu ribu, koja mu je glavna hrana).
OD VARALICA DALEKO najviše koristim plitkoroneće i srednjeroneće voblere duge od 4 do 7 cm. U poslednje su mi dve godine tri glavna favorita, bez kojih nikada ne idem na vodu, Rapala X-Rap od 5 cm (težine 4 g), Rapala UL Minow (vobler dug 4 cm i težak 3 g) i Rapala Shad Rap Shallow Runner od 5 cm (teška 5 g). Izboru dekora ne poklanjam skoro uopšte pažnju, jer nemam utisak da to utiče na ulov. Ključnim za uspeh smatram vibraciju varalice i njeno vođenje na dubini na kojoj će je grabljivica primetiti i napasti. Ako bih ipak morao da biram dekore, pre bih se opredelio za one prirodne, koji najviše liče na kauglera (kedera) ili drugu sitnu ribu, tj. na one sa belim stomakom i zelenkastim ili crnim leđima. Kao i većina drugih bucovdžija, i ja, osim voblera, dosta bacam silikonske glavinjare raznih proizvođača, i to uglavnom male modele, teške od 4 do 8 grama.
U OVAKVOM RIBOLOVU veoma je važno pronaći mesto na kom bucov lovi sitnu ribu, a kada je aktivan na površini i to vidimo po njegovim raubima i prštanju kederčića, bitno je da brzo i precizno bacimo varalicu tamo gde raubuje i da je ukoliko napad ne usledi čim ona padne na vodu hitro provučemo celom putanjom, do vađenja iz vode. Naravno, varalice najbrže vodimo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 508-)