U fider ribolovu se daleko najčešće za privlačenje ribe koriste brašnaste primame, koje mogu biti obogaćene živim i mrtvim crvima, seckanim glistama ili nekim zrnevljem. Ali u nekim situacijama takav pristup nije preporučljiv jer privlači ribe koje bismo želeli da izbegnemo, a dobre rezultate donosi jedna klasična kombinacija zrnevlja
Ovaj odlazak na pecanje sigurno ću dugo pamtiti po tropskoj vrućini i skoro neverovatnih 35 stepeni u hladu, a i po tome što sam po povratku kući saznao da je to bio najtopliji 15. maj otkad se u Srbiji meri temperatura. Radio sam tog dana pre podne u zatvorenom prostoru i nisam ni slutio da je napolju baš toliko toplo, a vetar koji je pirkao dok sam se biciklom vraćao kući stvorio mi je subjektivni osećaj prijatnijeg vremena.
NAKON RUČKA SAM KOLIMA otišao na bare udaljene dvadesetak kilometara od Niša. Iako je bio petak, na brojnim stajaćicama kraj kojih sam prošao nije bilo nikoga, pa sam se najpre začudio što je tako, ali nakon pola sata pecanja na suncu koje je pržilo kao u avgustu, shvatio sam zašto je sve pusto, te sam se spakovao i otišao u potragu za nekom vodom okruženom drvećem, na kojoj će biti barem hladovine, ne razmišljajući ni o ribama ni o ulovu. Odlučio sam se za jednu na kojoj sam već pecao i gde su mi se na fider javljale samo krupne babuške. I tu se sunce provlačilo kroz drveće, pa nisam bio baš u debeloj hladovini, ali sam to uvideo tek kada sam već seo na odabrano mesto i mrzelo me je da se još jednom pakujem i raspakujem.
ODLUČIO SAM DA HRANU plasiram na 25 metara od obale, kao i prošlog puta kada sam ovde bio. Koristio sam AS Distance hranilice sa otežanjem od 40 g, u koje sam ubacivao samo čvrsto nabijenu kombinaciju žita i šećerca. Na početku sam na jedan od štapova namontirao najjači vrh i izbacio desetak punih hranilica u zonu pecanja, a onda sam stavio osetljiviji vrh, zabacio dva štapa i čekao.
U POČETKU SAM PECAO na šećerac, ali je cverglanima u ovom periodu godine to očigledno jedna od omiljenih hrana, pa sam rešio da probam da ih se otarasim tako što ću na udicu kačiti po dva zrna žita, koje ipak neuporedivo manje vole. Ta taktika se pokazala kao sasvim dobra, jer sam na samom početku ribolova na taj mamac dobio nekoliko sitnijih babuški, koje sam odmah vraćao, a potom i jednog cverglana na žito. Nakon toga je na moje hranilište prišlo i jato većih »baba«, pa sam za kratko vreme imao jednu baš krupnu i još nekoliko lepih... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 508-)