Nepovoljnu situaciju možemo učiniti nešto boljom i ostvariti pristojan ulov uprkos teškim okolnostima, ali moramo obratiti pažnju na niz sitnica, koje u uslovima velike vidljivosti postaju izuzetno bitne.
Bistra voda na stajaćim vodama u kasno proleće poprilično otežava pecanje! Dok aktivnost mikroorganizama, biljaka i drugih bića ne dostigne svoj vrhunac (a to će se ove godine, zbog promenljivog vremena, desiti malo kasnije nego inače), voda će zadržati prozirnost. To nikako ne odgovara mirnim (šaranskim) vrstama riba, koje se u takvim uslovima osećaju nesigurno, te postaju plašljive i oprezne. Ne bez osnova, budući da predatori u izrazito providnoj vodi lako uočavaju svoj plen, tako da je njihovim potencijalnim žrtvama na kratak rok bitno samo da sačuvaju živu glavu, makar i po cenu da preskoče poneki obrok ili ukusan zalogaj. Ipak, mi ne možemo sedeti skrštenih ruku, jer kao što reče jedan moj kolega, parafrazirajući staru latinsku izreku: »Pecati se mora!«. Pa, da vidimo šta nam je činiti da u vodi bistroj »kao rakija« ne prođemo »kao u bunaru«.
SVE DOK SE VODA BAR MALO NE zamuti, nema skoro nikakvog smisla pecati usred dana. Prvo rešenje za takvu situaciju je da na nju stignemo što je ranije moguće, tako da zabacimo u cik zore. Drugo je da u ribolov dođemo pred sumrak i da iskoristimo večernji cug, a treće je da ukoliko je to na našoj vodi dozvoljeno pecamo noću. Naravno, ribolov je moguć i u toku dana, ali samo na dubokim pozicijama sa preprekama, koje ribama mogu da posluže kao sklonište. Ipak, ni tu po jakom svetlu i u uslovima dobre vidljivosti ne treba očekivati previše.
Kad već pomenuh prepreke, moram da naglasim da u bistroj vodi čak ni kada pecamo u potencijalno najizglednijim periodima (u zoru, sumrak i noću) ne treba da očekujemo bogzna kakav uspeh tražeći ribu »nasred livade«. Zbog svojevrsnog stresa, tj. pritiska kom je izložena preko dana, većina riba će se i u uslovima slabije svetlosti držati svojih »sigurnih zona«, tj. onih pozicija na kojima im priobalna i podvodna vegetacija, kao i druge prepreke, pružaju koliko-toliko sigurno utočište. To mogu biti skrovita (tj. pre svega gustim rastinjem bogata) mesta tik uz obalu, koja su početkom pune sezone privlačna za mirne ribe i zato što je voda u njima (usled male dubine) nešto toplija nego u ostalim delovima, pa tu ima više prirodne hrane... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 377-)