Šta raditi u situaciji kada riba mrljavi, pa joj mamac moramo nuditi što finijim sistemom, sa plovkom male nosivosti, a iznenada počne da duva jak vetar? Birajući između prelaska na dubinku i odlaska kući, naš saradnik se opredelio za modifikovanje dotadašnje prezentacije.
Ribolovni post od nekoliko meseci prekinuo sam početkom juna na Ćelijskom jezeru, na poziciji udaljenoj nekoliko stotina metara od Žilinačkog mosta prema Zlatarima. Moji prijatelji Nebojša Veljković i Nenad Zajić tu imaju ribarsku kućicu, a prethodnih dana su dobro pecali belu ribu kraćim petljašima, te se nisam mnogo dvoumio oko izbora mesta.
U svitanje su me dočekali vrlo prijatno vreme i skoro sasvim mirna površina jezera. Zbog ravne obale, pozicija je veoma pristupačna, pa sam lako namestio stolicu i vrlo brzo krenuo sa raspakivanjem i pripremom primame. Iako se uglavnom peca sitnija deverika, bodorka i mešanac, nije retka ni nešto krupnija bodorka (od sto grama naviše), ni babuška (na plovak se retko javlja teža od 200 g, a najkrupniji primerci na tom potesu dobijaju se dubinski, noću, daleko od obale).
Nakon rasklapanja štapa, bacio sam na odabrano mesto mešavinu napravljenu od jednakih delova hrana Van den Eynde Secret i Gold Pro Bream. Premda je riba očigledno bila tu, i to u nemalom broju, odlučio sam se za pecanje pomenutim provereno najboljim »instant« hranama na ovom jezeru, ne samo zato što sam za ribolov mogao da odvojim tek dva-tri sata, pa nisam imao vremena za eksperimentisanje, nego i stoga što na Secret odlično reaguju bodorke (a veoma sam želeo da ulovim makar jednu iole krupniju), dok Gold Pro, koliko mi je poznato, jednostavno nema premca među hranama za deveriku na ovoj akumulaciji... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 352-)