Neodoljivo lepršanje crvića

Je­dan od naj­va­žni­jih fak­to­ra uspe­ha u pe­ca­nju na plo­vak je te­melj­no son­di­ra­nje dna na me­stu ri­bo­lo­va i oda­bir du­bi­ne na ko­joj će ma­mac bi­ti po­nu­đen. A ko­li­ko i na­iz­gled sa­svim ma­le raz­li­ke u pre­zen­ta­ci­ji mo­gu uti­ca­ti na ko­nač­ni re­zul­tat od­lič­no se vi­di iz ovog tek­sta vr­snog tak­mi­ča­ra i vi­še­stru­kog re­pre­zen­ta­tiv­ca Sr­bi­je

 Je­sen je na Sa­vi po pra­vi­lu iz­da­šni­ja ne­go sva dru­ga go­di­šnja do­ba, ka­ko za lov gra­blji­vi­ca, ta­ko i za pe­ca­nje be­le ri­be. Na­ža­lost, u po­sled­nje vre­me je vo­do­staj uglav­nom bio vr­lo vi­sok, što je znat­no ote­ža­lo sve vi­do­ve ri­bo­lo­va, i tek su se ne­dav­no ste­kli uslo­vi da mo­že nor­mal­no da se pe­ca. To sam is­ko­ri­stio da čam­cem odem uz­vod­no od gra­da, na iz­gle­dan te­ren, na kom sam se usi­drio na če­tr­de­se­tak me­ta­ra od oba­le, gde je du­bi­na iz­no­si­la oko 6 m. Vo­da je bi­la ume­re­no bi­stra i ni­je bi­la pre­vi­še br­za, pa sam se na­dao ulo­vu, a na­kon što sam se opre­de­lio za bo­lo­njez od se­dam me­ta­ra, po­sve­tio sam se pra­vlje­nju pri­hra­ne.

OD­LU­ČIO SAM SE ZA TAM­NU pri­ma­mu Gi­ca Mix Tur­bo Black, u ko­ju sam do­dao ma­lo hra­ne Sen­sas Gros Gar­dons, a on­da sam sme­su ote­žao te­škom ze­mljom i po­tom do­dao pre­zlu u bo­ji, te po po­la li­tra za­le­đe­nih i ži­vih cr­vi­ća. Čim sam to sve za­me­šao, ba­cio sam ne­ko­li­ko ku­gli ve­li­či­ne po­mo­ran­dže. Ve­ći­nu tih ku­gli upo­tre­blje­nih u pr­vom hra­nje­nju čvr­sto sam ste­gao i pla­si­rao ma­lo niz­vod­no od čam­ca, dok sam ne­ko­li­ko ne­što mek­ših ba­cio uz­vod­no, sa ide­jom da pro­iz­ve­du mo­men­tal­ni efe­kat, tj. is­pro­vo­ci­ra­ju br­zu re­ak­ci­ju ri­be. Spre­mio sam i li­tar ži­vih cr­vi­ća sle­plje­nih sa 2 kg ri­zle (sit­nog ka­me­na) i od to­ga sam na­pra­vio ma­nje ku­gle, pa sam na po­čet­ku ba­cio 3-4 jed­nu za dru­gom, dok sam ka­sni­je ba­cao po jed­nu na sva­kih dva­de­se­tak mi­nu­ta, znat­no re­đe ne­go ku­gle bra­šna­ste hra­ne.

Ni­je pro­šlo mno­go od pr­vog hra­nje­nja, a ja sam imao pr­ve tr­za­je i ulo­ve, do­du­še ne­što sit­ni­jih ri­ba ne­go što sam se na­dao. To su bi­le ma­le no­sa­re i cr­no­o­ke de­ve­ri­ke, a upe­cao sam i ne­ko­li­ko kr­ku­ša, ko­je me uvek vra­ća­ju u de­tinj­stvo. Na­sta­vio sam sa do­hra­nom, po­što znam da je na Sa­vi po­treb­no ne­ko vre­me da ri­ba od­re­a­gu­je na pri­ma­mu, i uz to sam če­sto me­njao du­bi­nu. Dva­de­se­tak mi­nu­ta na­kon pr­vog ba­ca­nja hra­ne ulo­vio sam pr­vu plo­ti­cu, a od­mah za njom i no­sa­ru, obe te­ške oko po­la ki­lo­gra­ma.

EKS­PE­RI­MEN­TI­SAO SAM SA DU­BI­NOM, pe­ca­ju­ći ta­ko da mi u ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja za­re­dom udi­ca do­di­ru­je dno, a on­da u ne­ko­li­ko vo­žnji ide ma­lo iz­nad nje­ga... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 520-)