Uspešne ribolovce od onih drugih razlikuje pre svega to što uvek nastoje da što bolje proanaliziraju konkretne uslove na vodi i odaberu najbolji pristup za njih, pri čemu vode računa o svakoj sitnici. A koliko i neka naoko beznačajna stvar može uticati na konačni ishod ribolova, odlično se vidi iz ovog priloga
Sa naglim padom temperature vazduha i vode, karakterističnim za početak zime, postaje na mnogim mestima teško upecati iole veću količinu ribe, ali je još teže naći neki teren na kom je ima dosta a da nije pod opsadom ribolovaca po ceo dan (ponegde čak i noć). U potragu za nekom takvom lokacijom dali smo se nedavno moj klupski drug i prijatelj Saša Arsić i ja i u subotu 12. decembra obavili bar desetak telefonskih razgovora sa kolegama iz svih krajeva Srbije ne bismo li od nekog dobili informaciju o dobrom radu ribe. Jedino što je tog momenta delovalo malo izglednije, a da nam nije bilo predaleko, bio je DTD kanal kod Novog Sada, gde se moglo, kako su nam prijatelji rekli, uloviti nešto bele ribe, pa smo se vrlo lako i brzo dogovorili da se već u nedelju ujutru zaputimo tamo.
Krenuli smo iz Beograda oko 6 č i približno sat kasnije bili na preporučenom mestu, brzo se raspremili i počeli da pecamo čim se sasvim razdanilo. Otežavajuća okolnost bilo je to što je kanal prepun trave, pa smo morali veoma precizno da sondiramo dno kako bismo našli neku malu rupu u toj gustoj vegetaciji, pri tom sa dovoljno velikom dubinom da bi se tu moglo očekivati prisustvo ribe.
ODMAH NAKON SONDIRANJA i razmeravanja najlona radi »klipovanja«, pristupili smo početnom prihranjivanju, i to vrlo doziranom, budući da nismo uopšte bili sigurni koliko je riba zaista pri apetitu i kako će reagovati, pa smo za početak bacili samo po pet malih hranilica, sa vrlo malo mamaca. Obojica smo rešili da pecamo na oko 27 m, ja nešto dalje od Saše, u zoni u kojoj je dubina bila između 2,7 i 3 m.
Odlučili smo se za jednostavnu a mnogo puta proverenu kombinaciju prihrane Golden Fish Golden Bream i lake zemlje, u razmeri 1:1, a na prvi udarac čekali smo tri minuta. (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 522/3-)