Skobalj je jedna od najomiljenijih riba naših plovkaroša i fideraša, te ga mnogi ljubitelji tih tehnika veoma često ciljano love. A nakon nekoliko neočekivanih ali sasvim regularnih ulova na varalice, iskusnom i svestranom ribolovcu palo je na pamet da proveri da li su oni bili slučajni ili se »srpski losos« može i planski hvatati na vobler
Polovinom septembra, loveći klena na Ibru, na toj ribi namenjen Borac Twich vobler Woody Worm (Drveni crv) u dekoru tinjaka, koji ručno izrađuje Saša Marinković iz Grljana kod Zaječara, uhvatio sam skobalja teškog oko 700 grama. Nisam u prvi mah tome pridao poseban značaj, iako je o ulovu ove ribe istovetnom varalicom na Timoku, konstruktor i proizvođač ovog voblera pisao još u Ribolovu br. 479 (2019. godine). Više sam to doživeo kao slučajnost nego kao dokaz da se skobalj, koji se skoro isključivo peca na crve, običan i ribolovni hleb i »travu« (algu kladoforu i njenu imitaciju od sintetičkih vlakana – tzv. filament), može ciljano loviti na varalicu namenjenu klenu i pastrmki. Međutim, kada se to ponovilo desetak dana kasnije, tj. kada sam na istom mestu, u kasnim popodnevnim satima, na drveni vobler istog proizvođača, koji je verna imitacija larve tulara, uz desetak klenova ulovio i skobalja teškog oko 900 g, počeo sam da razmišljam i o tome da na ovaj veštački mamac pokušam i ciljano da jurim »nosonju«.
ČINJENICA DA SU SVA tri pomenuta ulova ostvarena regularno, ali na varalice u dva različita dekora, navela me je da se zapitam da li kod ovih voblerčića skobalja izaziva vibracija ili boja? I tinjak, veliki tamnozeleni crv, i larva tulara, koja je beličasta, mogu se naći u potocima i malim rekama sa brzom i čistom vodom, tako da predstavljaju prirodnu hranu riba sa kojima dele životnu sredinu – pre svega pastrmke, lipljena, klena i mrene, ali ih u nekim situacijama evidentno ne zaobilazi ni skobalj. Neodoljiva privlačnost ovih mnogim ribama slasnih zalogaja inspirisala je brojne vezače mušica na pravljenje raznih imitacija, a Saši Marinkoviću (koji je i mušičar i varaličar, a uz to izrađuje i mušice i zaista vrhunske voblere – prim. ur.) dalo ideju da pokuša da napravi voblere koji će savršeno podražavati tinjaka i tulara, na koje je još kao dete sa uspehom pecao na Crnom Timoku i drugim rekama u svom kraju. Prilika da proverim šta bi moglo biti interesantno skobalju kod Sašinih varalica ukazala se sredinom jeseni, tačnije u drugoj polovini oktobra, kada se voda Zapadne Morave ohladila toliko da je skobalj počeo da se grupiše i da ulazi u zimovnike, tj. u dublje delove reke, u kojima će provesti najhladniji deo godine.
NA JEDAN OD POZNATIH ZIMOVNIKA u okolini Kraljeva 21. oktobra sam izašao oko 9 sati, upravo kada je posle hladnog jutra, razgoneći posljednje pramenove magle, izašlo sunce, što je obećavalo lep dan, idealan za ribolov. Nameravao sam da forsiram Woody Worm (Drvenog crva) ne bih li tako došao do odgovora na pitanje može li se on zaista koristiti za ciljani lov skobalja ili prethodne ulove ove ribe ipak treba svrstati u slučajne. Poneo sam samo varaličarac Capture Storm Rider od 3 m, t.b. od 5 do 25 g, a kasniji tok događaja pokazaće da je to bila pogrešna odluka. Pre prvog zabačaja pažljivo sam posmatrao površinu vode i po karakterističnom izbacivanju skobalja zaključio da je najvećim delom riba grupisana ispred plitkog i šljunkovitog preliva. Dobro poznavanje konfiguracije dna, stečeno tokom ranijih pecanja u ovom zimovniku, bilo je odlučujuće da lov skobalja započnem bliže prelivu, gde se dubina sa 80 cm postepeno smanjuje do 40 cm. Mala dubina, te ravno i čisto dno, bez prepreka, omogućavali su mi da ne strahujući od kidanja s lakoćom spuštam vobler bez dodatnog otežanja do samog dna, kog se skobalj u većini slučajeva drži. Bio sam uveren da bi ta riba mogla uzeti varalicu koja se slobodno kreće nošena snagom vodenog toka, a pošto u blizini nije bilo drugih ribolovaca, mogao sam bez problema da odaberem najbolju poziciju sa koje bi se mamac mogao prezentovati na takav način.
VOBLER SAM ZABACIO dvadesetak metara, poprečno u odnosu na tok, i ne zatvarajući preklopnik mašinice pritiskom kažiprsta na špulnu blago sam zatezao strunu, ostavljajući vršnih metar-dva da leže na površini vode... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu broj 526-)