Mekani peleti engleske robne marke Fjuka Bait pojavili su se prošle godine i privukli veliku pažnju evropskih lovaca na ciprinide jer su dali veoma dobre rezultate u lovu šaranskih vrsta riba na mnogim vodama, pre svega stajaćim. Naš saradnik otišao je korak dalje i u više navrata isprobao ovaj mamac na rekama, u lovu šarana, mrene i deverike
Pre izvesnog vremena pisao sam u Ribolovu o Fjuka Bait mekanim peletima, koji mogu da se koriste i kao mamac i kao primama. Taj novitet, zasnovan na iskustvima japanskih ribolovaca i proizvođača mamaca, bio je prošle godine veoma zapažen među engleskim lovcima na ciprinidne vrste, a to se prenelo u izvesnoj meri i na Italiju, u kojoj ja živim, pa pošto sam sklon isprobavanju pribora, hrana, mamaca, tehnika i svega ostalog u vezi sa pecanjem, rešio sam da i ovo testiram.
Fjuka Bait peleti, kako sam tada napisao, na komercijalnom reviru bogatom ciprinidima veoma dobro su se pokazali, budući da sam pecajući na njih imao mnogo više ribe nego na bilo šta drugo što sam istovremeno kačio na udicu na drugom štapu i ukupno uzev prošao sam znatno bolje od svih ostalih kolega, koje su na istoj vodi tada lovile na klasične šaranske mamce. No ovi su peleti najavljeni kao proizvod koji donosi revoluciju u svet ribolova, a to kod mnogih (pa i kod mene) izazove inicijalno interesovanje da se takav novitet isproba, ali podrazumeva i velika očekivanja, koja često izlaze iz okvira realnog.
S DRUGE STRANE, OVAJ mamac i ujedno prihrana ima tu dobru osobinu da se može rukama lako oblikovati tako da okačen na udicu ribi izgleda kao crv, glista, zrno kukuruza itd., što ga čini upotrebljivim za sve mirne vrste riba, na različitim vodama. Nakon pomenute izuzetno uspele probe na komercijalnom reviru, apetiti su mi porasli, pa sam jedva čekao priliku da novi adut testiram na tzv. divljim vodama i vidim koliko će tu biti efikasan, tj. da li će uopšte biti privlačniji za ribu od drugih mamaca, koji se odranije koriste.
Na moju žalost, višemesečna ograničenja slobode kretanja u Italiji sprečila su me da testiranja obavim svuda gde sam to hteo da učinim, tako da sam morao da se zadovoljim pecanjem na vodama u blizini mesta stanovanja, kao i manjim brojem izlazaka od onog koji bih planirao u normalnim okolnostima, ali je i to bilo dovoljno da steknem sliku o tome koliko su mekani i mirišljavi peleti upotrebljivi za dubinski ribolov na tekućim vodama.
U IZVESNOJ MERI OGRANIČAVAJUĆI faktor predstavljalo je to što je moje testiranje sprovedeno u novembru, u kom nije bilo velikih mrazeva, ali su temperature noću padale do 2-3 stepena iznad nule, tako da se i voda značajno ohladila u odnosu na period u kom sam izveo prvu (gore pomenutu) probu na »uhvati i pusti« reviru, pa je u svakom slučaju bilo realno pretpostaviti da će riba biti manje zainteresovana za jelo, s obzirom na to da joj je metabolizam u ledenoj vodi mnogo sporiji i da su joj potrebe za hranom znatno manje nego kada je temperatura vode preko 15 stepeni. Ukupno sam imao desetak izlazaka na vodu, a rezultati su bili »šareni« – nekoliko puta sam imao odlične ulove, ali bivalo je i da ostanem bez ribe, a najvažnije utiske ću probati da sažmem u narednih nekoliko pasusa.
Šarana sam jurio i »specijalist« pristupom i fiderom, kako na mestima koja dobro poznajem, tako i na nekim sasvim novim, na kojima nikada ranije nisam bio. Svuda sam uz standardne mamce (kukuruz, bojlije, klasične pelete, crviće itd.) istovremeno koristio i Fjuka Bait mekane pelete, u raznim oblicima i veličinama, kako bih video da li će riba na njih reagovati bolje nego na druge mamce, te da li veličina i oblik igraju neku ulogu. Na dobro poznatom mestu na obližnjoj reci sam u dva od četiri izlaska imao ribu, dok se dva puta nisam upisao. Kada je bilo ulova, šaran je »tradicionalne« mamce uzimao isto kao i »Fjuku«, ali kada nije radio, nisam imao dešavanja ni na šta.
Dva puta sam pecao na jednom mestu na reci na kom nisam ranije lovio. Išao sam na mrenu, »specijalist« pristupom, ali sam očekivao i javljanje šarana, pa sam koristio razne mamce, uglavnom prilično velike. Imao sam dobar ulov oba puta – po 5-6 krupnih mrena i par lepih šarana divljaka, od kojih je najveći merio 11 kg. Na Fjuku sam dobio dve mrene i imao jedno spadanje krupne ribe. Riba je oba puta bila aktivna, ali uglavnom na tradicionalne mamce, dok je Fjuka Bait uzimala sporadično, ni izbliza onako često i agresivno kao koji mesec ranije na »komercijali«.
NA DEVERIKU SAM IMAO samo jedan ciljani izlazak. Jedan moj drug, inače odličan šarandžija, koji konstantno hrani isto mesto, javio mi je da su mu krupne deverike ušle na hranilište i da je jednog dana imao čak šest komada pecajući šarana... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu broj 526-)