Najpoznatije i najveće beogradsko veštačko jezero je od svog nastanka važilo za vodu koja daje krupne deverike. Poslednjih godina, sa omasovljenjem fider tehnike, ta jedno vreme zapostavljena vrsta ponovo je postala interesantna ribolovcima. A pecanje u jesen ume da bude veoma zabavno, jer se uz lopatare često javljaju i krupni bandari
Ove jeseni, sezona lova krupnih deverika na jezeru Ada Ciganlija je malo kasnila, ali je zato bila nešto izdašnija od nekoliko prethodnih. Glavni razlog za kašnjenje bilo je natprosečno toplo i suvo vreme početkom jeseni, zbog kog je najpre malo produžena kupališna sezona, a povoljne uslove za boravak na otvorenom maksimalno su, osim kupača, koristili i ostali ljubitelji Savskog jezera i sportisti koji na njemu i oko njega treniraju (veslači, skijaši na vodi, ronioci, šetači, biciklisti...). Tokom oktobra je ulova bilo malo i uglavnom nisu bili impresivni, a nije bolja bila ni prva dekada novembra, ali se onda odjednom sve promenilo i usledilo je nekoliko izuzetno plodnih dana za sve one koji su bili uporni i strpljivo čekali da se »kockice sklope« i da riba počne da se javlja onako kako se u ovom periodu očekuje.
TOKOM PRVIH JESENJIH takmičenja na ovoj vodi, i u fideru i plovku ulovi su bili relativno slabi i neujednačeni. Dok su pobednici pojedinih sektora imali 2-3 kg ribe, u drugim je dovoljan za trijumf bio i kilogram, mnogo takmičara je imalo svega po nekoliko riba (cverglana, bandara, »peševa«...), a nije retkost bila da se čak i iskusni takmičari »ne upišu«, tj. da ne ulove nijednu ribu. Situacija se znatnije popravila posle dva vezana takmičarska dana (jednog vikenda, kada su se takmičili i plovkaroši i fideraši), što je još jednom potvrdilo dugogodišnje pravilo da obilnije prihranjivanje pokreće velike deverike na ovoj vodi, tj. podstakne ih da se intenzivno hrane. Oni ribolovci koji su nekoliko dana nakon tih nadmetanja pecali na ovoj lokaciji imali su mnogo lepih deverika, ali i veoma krupnih bandara, i to opet uz intenzivno hranjenje, tj. zabacujući sistem sa punom hranilicom bukvalno na minut-dva.
Ribolov je, kao i tokom najvećeg dela sezone na Savskom jezeru, dugo ometao pojas guste trave u vodi, na pojedinim delovima širok i preko 10-15 m, kroz koji je bilo skoro nemoguće provući ulovljenu ribu i sistem sa hranilicom (nešto je lakše u takvoj situaciji kolegama koje pecaju na plovak, ali i oni se prilično muče i izgube podosta riba). Ribolovcima je pomoglo znatno obaranje vodostaja, nakon kog je vađenje riba postalo ipak jednostavnije, ali opet uz primenu svih rešenja koja olakšavaju savladavanje pojasa vegetacije – i dalje je poželjno koristiti nešto duže štapove od konvencionalnih 3,6 m (a valja ih i visoko podizati), zatim takmičarske stolice koje imaju postolje za noge (eng. »footplate«) i teleskopske nožice (što omogućava ribolovcu da bude što više iznad vode i da prevuče ribu preko rastinja), meredove sa dugim drškama (preko 3,5 m) i, naravno, malo jače najlone nego inače (osnovni debljine 0,20-0,22 mm i predvez prečnika 0,12–0,16 mm).
Među onima koji su uspeli da se lepo napecaju na Savskom jezeru tokom, kako će se pokazati, prilično kratkog cuga, bila je i tročlana ekipa fideraša... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 416-)