U mnogim evropskim zemljama, a pre svega u Velikoj Britaniji, štukaroši na kedere uspešno love tzv. mobilnim pristupom, tako što idu od mesta do mesta, sa malom količinom opreme (najčešće sa samo jednim štapom, keder-kantom, torbicom sa sitnim priborom i meredovom) i na svakom se zadrže 10-15 minuta. Takav način pecanja primenljiv je i na našim vodama.
Dok varaličarenje štuke sa obale podrazumeva mnogo pešačenja i česte promene pozicija, pecanje na kedera većina ribolovaca povezuje sa dugotrajnim boravkom na jednom mestu, iako nigde ne piše da tako mora da bude. Svi znamo kako jesenji i zimski lov štuke na popularnu balerinu obično izgleda. Nakon što izađemo iz toplog automobila i žureći da preteknemo drugare dograbimo svoje štapove, torbe i kante sa kederima, sjurimo se preko blata i opalog lišća ne bismo li što pre zauzeli dobro mesto, sa koga se bez preke potrebe nećemo pomerati bar do ručka.
U danima kada je štuka aktivna, takav pristup može da donese i odlične rezultate, naročito ako voda nije izložena prevelikom pritisku ribolovaca, a štuke su relativno brojne i nisu zaplašene prisustvom ljudi. U suprotnom, uporno sedenje na jednoj poziciji, ma koliko ona bila dobra, gotovo redovno je osuđeno na neuspeh, posebno tokom dužih perioda sa sunčanim vremenom i visokim vazdušnim pritiskom, kada se štuka slabije hrani i malo kreće. S druge strane, izgledi za dobar ulov znatno će porasti ako ne budemo statični i sami potražimo štuke raspoložene za jelo. A evo kako to treba raditi.
PRVO, NE TREBA NOSITI VIŠE OD DVA ŠTAPA. Čak je i jedan najčešće sasvim dovoljan, a ako na nekom mestu i bude možda prostora za dva, »manjak« ćemo lako nadomestiti čestim zabačajima u situaciji kad imamo priliku da se olakšano krećemo.
Ukoliko lovimo na čistom terenu, na kom su mesta povezana relativno prohodnim stazama i puteljcima, najbolji izbor je duži štap parabolične akcije, kakav bi i inače trebalo koristiti za lov štuke na prirodne mamce sa obale, dug između 3,3 i 3,6 metra i težine bacanja oko 100 g. Ali na zabačenim i vegetacijom obraslim pozicijama do kojih se stiže posle mukotrpnog probijanja kroz bagremac, žbunje, trsku i granje (a takve su pozicije najčešće mnogo produktivnije od lako dostupnih), život će nam biti lakši ako se opremimo »motkom« dugom od 2,7 do 3 m. I ona, naravno, mora da bude odgovarajuće akcije, kako bismo uprkos maloj dužini daleko, precizno i meko zabacivali, ali i dovoljno snažna da može da se izbori i sa krupnim štukama. Težina bacanja od 40 do 60 g je idealna za ovakve avanture, u kojima su se dobro pokazali i osetljiviji varaličarski dvodelci (uz muvanje, ovo je jedna od retkih disciplina u kojoj možemo uspešno da kombinujemo varaličarske štapove i prirodne mamce). Teleskop je lakše nositi od kuće do vode, ali nam u prelasku sa mesta na mesto njegova mala transportna dužina neće mnogo pomoći, osim ako ga svaki put iznova ne sklapamo i razvlačimo. Ostatak kompleta čine bilo koja ispravna mašinica srednje veličine... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 416-)