Kad trzaji minu

Sva­kom ko du­že pe­ca gr­ge­če do­go­di­lo se si­gur­no u vi­še na­vra­ta da ne­ko vre­me ima uda­rac za udar­cem, a da on­da ova ću­dlji­va ri­ba od­jed­nom pre­sta­ne da se ja­vlja, kao da je ne­sta­la. Ta­kvu si­tu­a­ci­ju ne mo­že­mo spre­či­ti, ali sre­ćom po­sto­ji ne­ko­li­ko na­či­na da pro­na­đe­mo ri­be ras­po­lo­že­ne za je­lo i da na­sta­vi­mo da ih hva­ta­mo 

Ban­dar je jat­na ri­ba, pa se ne­ret­ko de­ša­va da ka­da je ras­po­lo­žen za je­lo na jed­nom me­stu za krat­ko vre­me uhva­ti­mo vi­še ko­ma­da. Pri tom to ne mo­ra­ju bi­ti sa­mo sit­ne ri­be, ko­je su po pra­vi­lu naj­ne­o­pre­zni­je, već nam kon­ku­ren­ci­ja i bor­ba za sva­ki za­lo­gaj mo­gu na udi­cu jed­nu za dru­gom do­vo­di­ti i krup­ne je­din­ke. Me­đu­tim, po­na­ša­nje ban­da­ra ni­je la­ko pred­vi­de­ti, pa se sva­ki put ka­da in­ten­zi­van »cug«, to­kom kog se ri­ba če­sto ja­vlja­la na džig, vo­bler ili ne­ku dru­gu va­ra­li­cu, od­jed­nom pot­pu­no pre­sta­ne, ri­bo­lo­vac na­đe u ču­du, jer ne mo­že da bu­de si­gu­ran da li je ja­to oti­šlo sa me­sta na kom je do ta­da bi­lo ili je sa­mo na ne­ko vre­me, iz ko zna kog raz­lo­ga, pre­sta­lo da se hra­ni. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji ne­ma pre­vi­še smi­sla na­sta­vi­ti sa istom pre­zen­ta­ci­jom na istom me­stu une­do­gled, već tre­ba pro­ba­ti ne­što dru­ga­či­ji pri­stup.

AKO SMA­TRA­MO DA JE RI­BA oti­šla s me­sta na kom smo je do ta­da lo­vi­li (što ni­je ret­kost jer su ban­da­ri vr­lo po­kre­tlji­vi i to­kom ce­le go­di­ne sklo­ni če­stim dnev­nim mi­gra­ci­ja­ma) tre­ba da kre­ne­mo od po­zi­ci­je do po­zi­ci­je, te da sva­ku ko­ja de­lu­je iz­gled­no pre­tre­se­mo sa po ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja ne­kom va­ra­li­com po­god­nom za br­zo tra­že­nje lo­vi­ne, tj. ta­kvom za ko­ju po­u­zda­no zna­mo da je ak­tiv­noj gra­blji­vi­ci in­te­re­sant­na. Da­ka­ko, ne mo­ra­mo sve vre­me ba­ca­ti istu, već mo­že­mo mo­de­le i me­nja­ti, nu­de­ći one raz­li­či­tih du­bi­na za­ra­nja­nja, vi­bra­ci­je, ve­li­či­ne, bo­je... dok even­tu­al­no ne poč­ne­mo da opet do­bi­ja­mo ri­bu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 528-)