Deverika je jedna od najpopularnijih vrsta bele ribe, između ostalog i zato što može dostići težinu od nekoliko kilograma. Međutim, da bismo dobijali te krupne jedinke, a ne znatno brojnije manje deverike, moramo se malo potruditi i tome prilagoditi sve elemente svog pristupa, pa i izbor primame i načina njenog plasiranja
Deverika (lat. Abramis brama) jedna je od najrasprostranjenijih evropskih ciprinidnih vrsta. Na zapadu našeg kontinenta (za razliku od istoka) uglavnom nema komercijalnu vrednost kao konzumna riba, ali je zato veoma rado love i rekreativci i takmičari, pa čak imam utisak da je poslednjih godina postala jedna od ribolovno najpopularnijih riba, pogotovo otkako je došlo do ogromne ekspanzije fidera.
Tome su doprineli razni faktori. Jedan od njih, koji u Srbiji – za razliku od recimo Italije, gde ja živim – nije toliko primetan (budući da je ta riba već dosta rasprostranjena, a veštački se, koliko čujem, gotovo uopšte ne unosi), jeste njena velika prilagodljivost i brzo napredovanje u vodama u koje se veštački unese i gde brzo uspeva da potisne druge vrste bele ribe, koje su do tada bile brojnije. Do pre tri-četiri decenije deverike gotovo da nije ni bilo na Apeninskom poluostrvu, a sad je, po nekim procenama, u mnogim vodama ima više nego bilo koje autohtone vrste krupnije bele ribe. Nekad je, primera radi, karaš bio najbrojniji ciprinid u italijanskim vodama i kao takav zanimljiv i rekreativcima i takmičarima, i to do te mere da su sve takmičarske ekipe, a u Italiji ih ima za naše pojmove neshvatljivo mnogo, pravile svoju taktiku, sisteme i prihrane prema toj vrsti, dok su sve ostale bile »bonus« ulov. Zato su i velike italjanske ribolovačke firme, kao što su Tubertini, Trabucco, Milo, Colmic i dr., na potrebama onih koji pecaju karaša dugo bazirale razne proizvode, počevši od udica, preko štapova, do prihrane.
TO SE U MEĐUVREMENU znatno promenilo, pa je sa izuzetkom šarana, koji je bio i ostao kategorija za sebe, deverika danas najpopularnija mirna vrsta, što se najbolje vidi po tome što svaka od pomenutih kuća sada u ponudi ima bezmalo dvocifreni broj hrana za tu ribu (različitih boja, aroma, granulacije...) umesto nekadašnje jedne ili dve, zatim namenski napravljene udice itd. Deverika je takmičarima posebno zanimljiva jer dobro reaguje na prihranu, a krupnija je od drugih vrsta bele ribe, pa nije nimalo čudno što je tamo gde je ima glavna meta ribolovaca. Svakako je tom rastu interesovanja za deveriku doprinela dosta i popularnost fider tehnike, pošto je ta riba jedan od primarnih ciljeva fideraša – i takmičara i rekreativaca... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 528-)