Jaka vibracija u velikoj dubini

Va­ra­li­ča­re­nje so­ma ni­je no­va di­sci­pli­na na na­šim vo­da­ma, ali se za taj vid ri­bo­lo­va ipak opre­de­lju­je mno­go ma­nje ri­bo­lo­va­ca ne­go za blin­ke­ri­sa­nje štu­ke ili smu­đa, a još su re­đi oni ko­ji su sprem­ni da jav­no ot­kri­ju svo­ja za­pa­ža­nja i taj­ne. Ovog pu­ta sa či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va svo­ja is­ku­stva de­li va­ra­li­čar ko­ji se po­sled­njih go­di­na pre­te­žno po­sve­tio lo­vu naj­ve­će evrop­ske slat­ko­vod­ne ri­be na re­ci

Vr­bas, jed­na od ve­ćih de­snih pri­to­ka Sa­ve, ri­je­ka je sa iz­ra­zi­to ra­zno­vr­snim ri­bljim svi­je­tom. Dok se u nje­go­vom gor­njem to­ku lo­ve sal­mo­ni­de, u do­njem mo­že­mo na­ći so­mo­ve, smu­đe­ve, ša­ra­ne, štu­ke i dru­ge vr­ste ci­pri­nid­nog re­gi­o­na. No na Vr­ba­su, ko­li­ko god bio bo­gat ri­bom, ni­je la­ko pe­ca­ti, jer vri­jed­nim ulo­vi­ma na­gra­đu­je sa­mo naj­u­por­ni­je, tj. one ko­ji ho­će i mo­gu da ulo­že mno­go vre­me­na u sti­ca­nje zna­nja i is­ku­stva.

Som se du­bin­skim me­to­dom odav­no lo­vi na ovoj ri­je­ci, a sve je vi­še i onih ko­ji naj­ve­ću evrop­sku slat­ko­vod­nu ri­bu ci­lja­no va­ra­li­ča­re. Je­dan od ta­kvih je i Mi­ro­slav Mi­kić zva­ni Mi­ma, iz se­la Raz­boj Ljev­čan­ski, stra­stve­ni štu­ka­roš ko­ji se u po­sled­njih ne­ko­li­ko se­zo­na ak­tiv­ni­je po­sve­tio pro­ljeć­nom va­ra­li­ča­re­nju so­ma. On se­zo­nu lo­va na ovu gra­blji­vi­cu otva­ra sa pr­vim to­plim da­ni­ma, uglav­nom po­čet­kom mar­ta, ali ka­že da su po nje­go­vom do­sa­da­šnjem is­ku­stvu šan­se za bo­ga­te i tro­fej­ne ulo­ve i na Vr­ba­su, kao i na mno­gim dru­gim vo­da­ma u na­šoj re­gi­ji, u apri­lu ipak naj­ve­će.

U DO­NJEM TO­KU Vr­ba­sa so­ma ima na ci­je­lom di­je­lu kroz sr­bač­ku op­šti­nu, pa i da­lje, do Lak­ta­ša, a Mi­ma uglav­nom lo­vi na po­te­su od se­la Ku­ku­lje do mo­sta u Raz­bo­ju Ljev­čan­skom i ka­že da naj­bo­lje pro­la­zi ta­mo gdje su ve­li­ke du­bi­ne i na dnu ima ru­pa, a dno je ka­me­ni­to. Omi­lje­ni lo­ka­li­te­ti su mu most u Raz­bo­ju, ka­me­njar na pru­du iza Ša­ri­ća, Ste­gi­ća ada i To­nja­če... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 528-)