Kako je jedan dvodelni varaličarac, koji je nakon što je jednom uspešno upotrebljen za lov kapitalni somova i potom godinama skupljao prašinu, na prvom pecanju posle dugog vremena doneo novom vlasniku ulov života, i to na kašiku na koju je već uhvatio jednog orijaša
Ova priča počinje pre desetak godina, na trinaestom Sajmu lova i ribolova u Nišu, kada sam kao glavni urednik varaličarsko-mušičarskog magazina Spin&Fly obilazio štandove u potrazi za novitetima iz sveta ribolovačkog pribora, a sve sa ciljem da neki od njih predstavimo čitaocima.Tom prilikom sam ujedno tražio jak varaličarski komplet, koji ću nekoliko puta godišnje koristiti za lov mladice i krupnih somova. U skladu sa činjenicom da ću time relativno retko pecati, želeo sam da to ne bude skupo, a da opet bude dovoljno pouzdano da ne ostanem bez krupne ribe.
TAKAV KOMPLET, DOBAR A PO veoma povoljnoj ceni, našao sam na štandu firme Travar iz Novog Sada – štap Seika (varaličarske robne marke italijanskog giganta Tubertini), model Onaga-SP 300, dužine 3 m, a težine bacanja 60–150 g i mašinicu Ryobi Applause 6000. Nakon kraćeg razgovara sa ljubaznim Rankom, odlučih da kupim te dve stvari. Na prvu probu štap je stavljen još na sajmu: »Goci, sačekaj da uhvatim za vršni sprovodnik, pa jako potegni«, komandovao je Travar. Potegnem ti ja solidno. »Ajd’ jače... Još jače... De, potegni jakooo!«, povikao je Ranko, gotovo ljut što mu ne verujem da ovaj štap može izdržati toliko naprezanje. Potegao sam muški, i da se Ranko prethodnih dana nije prejedao leskovačkog roštilja, mislim da bih ga podigao sa zemlje!
Iste godine, u jesen, odemo mi na Ebro, gde sam tim štapom uhvatio soma od 66 kg i uverio se da nimalo nisam pogrešio pri izboru. Ali narednih godina sam tek povremeno koristio taj dvodelac, bezuspešno pokušavajući da ulovim kapitalnog soma na Bovanskom ili Brestovačkom jezeru. A da tako dobar i lep štap ne bi skupljao prašinu, rešim ja da ga prodam. Krajem marta ove godine kupi ga moj kolega sa posla Miroslav Božić Mića i pokloni ga svom ocu Mladenu, koji veći deo godine provodi u Korbovu, na obali Dunava.
PETOG APRILA MLADEN izađe na Dunav, ispred svoje vikendice, da proba štap i sa obale zabaci tridesetak godina staru rusku kašiku... Šta je dalje bilo, najbolje opisuje on lično: »Nekoliko dana zaredom sam postavljao knauf na vikendici i leđa su ozbiljno počela da me bole. Oko 10 sati, tog dana, reših da se malo prošetam do obale i zabacim koji put. Stara ruska kašika mi je više puta u ovom periodu godine dala velike ribe, pa rekoh da je probam i ovog proleća. Zabacim prvi put daleko, ali kako je voda bila baš jaka tih dana, kašika poče da izlazi na površinu već nakon nekoliko okretaja ručice mašinice. Brzo namotah i zabacih ponovo, ali ovaj put dosta bliže, na nekih petnaestak metara od obale.
Kao i uvek, pustio sam da varalica padne na dno i krenuo da lagano namotavam. Nakon samo nekoliko okretaja ručice mašinice, osetih lagani udarac... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 530-)