Sila, mozak i kamenje

Gde ima mno­go krša u vo­di, vrlo če­sto ima i mno­go krupne ri­be. Ali na takvim po­zi­ci­ja­ma po pra­vi­lu ne­ma mno­go ri­bo­lo­va­ca, jer u šu­mu pre­pre­ka nije lako za­ba­ci­ti, niti je iz nje lako izvu­ći si­stem, a nekmoli ulov. Ali onaj ko nađe pravi pristup može računati na ulove o kojima se na lakšim te­re­ni­ma naj­češće samo ma­šta

Iako sam u du­ši fi­de­raš i odav­no naj­vi­še pe­cam fi­der teh­ni­kom, uvek po­ku­ša­vam da na­đem ma­lo vre­me­na i za dru­ge vi­do­ve ri­bo­lo­va, a po­go­to­vu za lov gra­blji­vi­ca. Pre­da­to­ri su me uvek fa­sci­ni­ra­li, i zbog svo­je agre­siv­no­sti i zbog le­po­te, a lov na njih pred­sta­vlja za me­ne pra­vu avan­tu­ru, či­ji je kraj uvek ne­iz­ve­stan.

Deo te avan­tu­re je i če­sta po­tra­ga za no­vim me­sti­ma, u ko­joj pr­vo pre­la­zim sil­ne ki­lo­me­tre do vo­de, da bi tek po­tom usle­di­la pra­va ak­ci­ja – pro­bi­ja­nje do nje po ne­pri­stu­pač­noj oba­li! Iako je to naj­te­ži deo po­sla, po­mi­sao da je mo­gu­će na­ći pra­vi ri­bo­lo­vač­ki el­do­ra­do ka­da se na­po­kon iza­đe do re­ke ili je­ze­ra pro­sto me gu­ra na­pred, a u tre­nut­ku u kom mi se pred oči­ma na­po­kon po­ja­vi me­sto ko­je mi na pr­vu lop­tu de­lu­je vr­hun­ski, za­bo­ra­vim na sve mu­ke. Ta­ko je bi­lo i na te­re­nu na kom su ostva­re­ni ulo­vi ko­je vi­di­te na sli­ka­ma ob­ja­vlje­nim uz ovaj tekst.

Još pre ne­ko­li­ko go­di­na po­čeo sam da obi­la­zim re­ku Bren­tu, na se­ve­ru Ita­li­je (gde ži­vim), u po­tra­zi za atrak­tiv­nim po­zi­ci­ja­ma za pe­ca­nje. Na­šao sam bio jed­nu na ko­joj smo do­bi­ja­li le­pe ri­be, ali ne u kon­ti­nu­i­te­tu. Na njoj ni­je bi­lo »lo­mo­va« (krup­nog ka­me­nja, po­to­plje­nih de­ba­la, gra­nja i pa­nje­va itd.) i vi­še je bi­la po­god­na za lov ci­pri­ni­da (ša­ra­na, de­ve­ri­ke, »karaša«...) ne­go za gra­blji­vi­ce, ko­je su se sa­mo spo­ra­dič­no ja­vlja­le. Tre­ba­lo mi je pra­vo me­sto za pre­da­to­re,  ta­ko­zva­na ja­zbi­na, za ko­ju sam mo­gao da bu­dem si­gu­ran da im je sta­ni­šte pre­ko ce­le go­di­ne, bu­du­ći da na tom de­lu re­ke po­u­zda­no ima ve­li­kih so­mo­va, štu­ka i smu­đe­va.

KA­DA MI SE PO­SLE DU­ŽEG tra­že­nja ta­kvo me­sto ko­nač­no uka­za­lo pred oči­ma, od­mah sam znao da je to – to, jer je već na pr­vi po­gled iz­gle­da­lo fan­ta­stič­no. De­lo­vi ve­li­kih sta­ba­la po­to­plje­nog dr­ve­ća pr­ko­sno su vi­ri­li iz tir­ki­zno ze­le­ne vo­de, na­go­ve­šta­va­ju­ći da se u pod­vod­nom la­vi­rin­tu is­pre­ple­ta­nih de­ba­la i gra­na kri­ju raz­ne ne­ma­ni. Son­di­ra­nje te­re­na po­mo­ću olo­va ve­za­nog za kraj stru­ne pri­jat­no me je iz­ne­na­di­lo ot­kri­ćem da je sa du­bi­nom od 6 m pri vo­do­sta­ju u tom tre­nut­ku – to naj­du­blje me­sto u oko­li­ni, što je zna­či­lo da se krup­ni pre­da­to­ri sko­ro si­gur­no tu za­dr­ža­va­ju i to­kom naj­to­pli­jih da­na. »Pre­pi­pa­va­nje« je po­ka­za­lo i da je dno pre­pu­no pa­nje­va i ra­znog lo­ma, či­ji se ma­li deo vi­deo na po­vr­ši­ni, a či­stog te­re­na bi­lo je sa­mo na oko dva kva­drat­na me­tra! Po­mi­slio sam da mo­ram pro­na­ći na­čin da pe­cam na toj lo­ka­ci­ji, na ko­joj to de­lu­je sko­ro ne­mo­gu­će, jer sam bio ube­đen da mi se ka­pi­tal­ni ulo­vi sme­še uko­li­ko uspem da smi­slim ne­ki do­bar pri­stup.

Po­sle ma­lo ana­li­zi­ra­nja si­tu­a­ci­je, shva­tio sam da tu za­pra­vo po­sto­je dva pro­ble­ma i je­dan na­čin da se onaj dru­gi re­ši. Pr­vi pro­blem bio je ka­ko pla­si­ra­ti ke­de­ra u sil­nom kr­šu, a da pri tom ne do­đe do ka­če­nja ne­kog de­la si­ste­ma za pre­pre­ku, dok je dru­gi bio ka­ko iz­vu­ći za­ka­če­nu ve­li­ku ri­bu iz pa­nje­va, tj. ka­ko je spre­či­ti da se na­kon uzi­ma­nja mam­ca do­ko­pa pre­pre­ka i po­tom je od­vu­ći od njih, što u sva­kom slu­ča­ju na­la­že pri­me­nu ve­li­ke si­le, za šta su neo­p­hod­ni ve­o­ma ja­ki šta­po­vi (ve­li­ke te­ži­ne ba­ca­nja), ro­bu­sne ma­ši­ni­ce, de­be­le stru­ne i sna­žne udi­ce.

PO­ŠTO SAM PLA­NI­RAO da pe­cam du­bin­kom, na ke­de­re, od­mah sam po­mi­slio da je naj­bo­lje i naj­lo­gič­ni­je da po­dig­nem ma­mac što vi­še od dna, pre sve­ga da bih iz­be­gao mo­gu­će za­pi­nja­nje udi­ce za pa­nje­ve, a i da bih imao iz­ve­snu pred­nost, tj. ka­kav-ta­kav ma­ne­var­ski pro­stor u pr­vim tre­nu­ci­ma bor­be. (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 532-)