Verovatno niste do sada ozbiljno razmišljali o tome da biste mogli da za svoje potrebe pravite velike »tehnoplankton pelete«, koji su efikasniji od brašnaste primame, jer se na prvi pogled čini da je to vrlo komplikovan posao, koji traži profesionalnu opremu, velika ulaganja, te mnogo znanja i iskustva. A ništa od toga zapravo nije neophodno
Kvalitetna »tehnoplankton« tableta pokazala se za tolstolobika kao efikasnija (tj. lovnija) od hranilice, iz prostog razloga što u vodi duže traje zahvaljujući tome što ima dobro izbalansirane komponente koje daju optimalni odnos produkovane zamućenosti i dužine otapanja. Na našem tržištu su daleko najzastupljenije tablete koje se industrijski prave u Mađarskoj, ali sam nailazio i na razne domaće »bezimene« proizvode te vrste. Neću se ovde upuštati u analizu kvaliteta i efikasnosti nijedne od tih tableta, ali ću vas podstaći da probate da sami pravite taj »mamac-primamu«, tako što ću vam u redovima koji slede dati precizno uputstvo.
OD SASTOJAKA MOŽE se koristiti sve već nabrojano u prethodna dva teksta ovog malog serijala, ali glavna »kvaka« u pravljenju tableta je u presovanju sastojaka. Od alata vam je za to potrebna tzv. presforma, koja će tableti dati oblik i veličinu. Veće tablete trajaće duže od manjih, što je logično, ali one mogu težiti i po 60 ili 70 g, što uz ostale elemente sistema predstavlja znatno opterećenje za vrh štapa pri zabacivanju i primorava nas da koristimo »motke« velike težine bacanja. Naravno, uvek se možemo odlučiti za manju presformu i praviti tablete od 30 g, ali tada moramo imati u vidu da će se one brže otapati, pa ćemo morati češće da vadimo sistem iz vode i ponovo zabacujemo. Sve u svemu, obe varijante su prihvatljive, a za koju ćemo se odlučiti stvar je ličnog izbora. U svakom slučaju, presforma mora biti od čvrstog materijala (gvožđa, čelika, prohroma...) i debelih zidova, jer trpi veliki pritisak.
Viđao sam u ponudi na internetu plastične presforme, ali ih ne smatram za ozbiljan alat, jer se suvi sastojci u njima komprimiraju bilo tako što se svom težinom nalegne na klip koji sabija, bilo odmerenim udarcima čekićem, pa se dobijena tableta u vodi brzo rastvara jer nije bilo dovoljno velike sile da ispresuje čestice onoliko koliko je neophodno.
ZA POSTIZANJE POTREBNOG PRITISKA u metalnoj presformi koriste se ručne hidraulične dizalice, snage od 20 do 32 tone. Sve one čija je snaga manja od 20 t neće sabiti sastojke dovoljno čvrsto. Nemojte se plašiti – takve dizalice nisu skupe – nalazio sam ih već u cenovnom rasponu od 50 do 100 evra, u zavisnosti od proizvođača i od toga da li imaju ventil za preopterećenje, koji štiti od »propišavanja« ulja na dihtungu. Iz ličnog iskustva vam mogu reći da je taj ventil i te kako koristan, jer sam isprva koristio slabiju dizalicu (12 t), bez sigurnosnog ventila, pa sam nedostatak sile pokušavao da nadoknadim jačim pumpanjem, što mi je neko vreme polazilo za rukom, ali sam vrlo brzo uspeo i da preopteretim dizalicu i pokvarim je, a popravka nije bila isplativa, te sam nakon toga kupio novu, ovog puta jaču. Da ne napravite moju grešku, ako hoćete da pravite tablete, kupite odmah bolju i jaču dizalicu. Metalni ram, koji čini upor u koji hidraulična dizalica gura klip presforme, mora biti od profilisanog gvožđa relativno velike debljine, čiji su delovi međusobno kvalitetno zavareni. Tanki profili će se pod pritiskom deformisati, pa ćete ram morati da pravite ponovo. (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 532-)