Kada su se pre skoro desetak godina pojavile hvataljke za ribu načinjene od metalne cevi sa oprugom u unutrašnjosti i čeličnih čeljusti na kraju, većine lovaca na grabljivice dočekala ih je sa oduševljenjem od.
Činilo se, s dobrim razlogom, jer zauzimaju mnogo manje prostora od meredova, pristupačne su cene, laki su za rukovanje i vrlo praktični, jer omogućavaju ribolovcu da bezbedno prihvati predatore oštrih zuba, pa čak i da ih oslobodi udice (i eventualno vrati u vodu) uopšte ih ne dodirujući rukom.
Međutim, dosta brzo se pokazalo da griperi jesu dobri za ribolovce, ali nisu nužno dobri i za ribu. Neki modeli imaju previše jak stisak i špicaste krajeve hvataljke, pa prave povelike rupe na onoj vilici za koju ribu uhvatimo (što se naročito često dešava kod štuke). Naravno, to nije posebno bitno u slučajevima kada pecaroš i tako planira da ulov zadrži, ali onima koji vraćaju ribe u vodu to se nije nimalo svidelo. Osim toga, ispostavilo se da se ni sve grabljivice, kada ih uhvatimo ovom spravom ne ponašaju isto... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 326-)