Lerovanje uz obalu

Ogrom­ni po­rast Du­na­va, ko­ji je u do­brom de­lu za­pad­ne i sred­nje Evro­pe iza­zvao ele­men­tar­nu ne­po­go­du, u vre­me pi­sa­nja ovog tek­sta sti­gao i do na­še ze­mlje i go­to­vo u pot­pu­no­sti one­mo­gu­ćio ri­bo­lov na de­lu od Bez­da­na do Sme­de­re­va.

Me­đu­tim, na de­lu niz­vod­no oda­tle, sve do Go­lup­ca, na ko­me se već sna­žno ose­ća naj­ve­ći uti­caj re­ži­ma ra­da hi­dro­e­lek­tra­ne Đer­dap I (tj. otva­ra­nja i za­tva­ra­nja nje­ne bra­ne), prem­da je vo­do­staj po­vi­šen, smuđ se mo­že uspe­šno pe­ca­ti, na­rav­no uz iz­ve­sna pri­la­go­đa­va­nja si­tu­a­ci­ji i po­što­va­nje od­re­đe­nih pra­vi­la.

1. Po ve­li­koj vo­di, smu­đa ne tre­ba tra­ži­ti da­le­ko od oba­le. Uva­le i reč­ni za­li­vi sa du­bi­nom od oko tri do se­dam me­ta­ra su od­lič­ne po­zi­ci­je, na­ro­či­to ako u nji­ma ima pre­pre­ka ko­je smuđ ko­ri­sti kao za­klon od br­zog to­ka. Pro­duk­tiv­ni mo­gu bi­ti i ka­me­ni pla­toi u pri­o­ba­lju, ko­ji pri nor­mal­nom vo­do­sta­ju ni­su in­te­re­sant­ni, ali je­su sa­da, jer se smuđ za­dr­ža­va na nji­ho­vim ivi­ca­ma i iz du­bi­ne vre­ba neo­pre­zne ke­de­re, ko­ji mu se pre­vi­še pri­bli­že. Ne tre­ba za­po­sta­vi­ti ni uli­ve ka­na­la i reč­nih ku­bi­ka (ba­la­to­va), ni dok ri­ba u njih ula­zi, be­že­ći od bu­ji­ce, a po­go­to­vo on­da ka­da vo­da poč­ne da se po­vla­či... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 326-)