Krajem maja je do mene stigla vest da se na Nišavi u pirotskom kraju povremeno hvataju izuzetno krupne pastrmke, teške i preko 1,5 kg. Kako mi je to zvučalo skoro neverovatno, zamolio sam komšiju, koji je rodom iz tog kraja, da se raspita kako stvari trenutno stoje, da ne bih uzalud kretao na put.
On je odmah poslao SMS poruku svom zetu, od koga smo saznali da situacija na Nišavi u okolini Pirota nije ni izbliza tako dobra i da su ulovi iole krupnijih pastrmki zapravo vrlo retki. »Na varalicu i mušicu može da se uhvati jedino poneki klen do pola kilograma, a ribe je sve manje, jer se mnogo krade mrežama, strujom i viljuškama. Ako hoćeš da pecaš pastrmku, bolje idi na Visočicu«, stajalo je u poruci sa lica mesta.
Premda sam bio prilično razočaran, pomislio sam da možda nije sve baš tako crno kako se razočaranom kolegi čini (što ne bi bio prvi takav slučaj), pa sam rešio da početkom juna ipak lično proverim šta se dešava u gornjem toku reke na kojoj inače najčešće lovim (na području Niša). Nakon što sam stigao u 75 kilometara udaljeni Pirot, najpre sam obišao gradski deo reke, ali mi se nije pecalo na urbanizovanom keju i šetalištu, pa sam krenuo uzvodno, na deo na kome Nišava izgleda kao prava, divlja planinska reka... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 326-)