Trofejne primerke soma, koji mogu biti dugi i znatno preko dva metra i teški više desetina kilograma, nije lako izvaditi ni iz čamca, koliko god jak pribor da koristimo. A naš mladi kolega, koji je donedavno bio orijentisan na lov šarana, specijalizovao se za ciljano pecanje pravih grdosija sa obale, i to na pseću hranu!
Rodom sam iz Jagodine, a ribolovom se bavim od malih nogu i nisam prekidao sa pecanjem ni kada sam se preselio u Francusku. Ali promenile su se vode na koje izlazim, ribe koje ciljano lovim i tehnika kojom to činim. Dok sam u Srbiji uglavnom varaličario klena na Velikoj Moravi, u Francuskoj sam se specijalizovao za lov dubinskim metodom na reci Seni u neposrednoj blizini Pariza, gde sam najpre jurio šarana, da bih se u poslednje vreme potpuno preorijentisao na soma.
Sena je plovna i nije previše brza, tako da se na njoj može pecati i na plovak i dubinski i varaličarenjem. Na delu na kom ja lovim prosečna dubina na sredini reke je oko 7-8 m (pri srednjem vodostaju), ali ima i mesta na kojima dostiže 10 m. Riblji fond je raznovrstan i vrlo bogat za naše standarde. Od grablivica ima velikih somova, štuka, smuđeva i bandara, a od mirnih vrsta najviše se love šarani (ima i dosta kapitalnih primeraka), deverike i bodorke. Dozvoljeno je pecati i noću, ali se tada ne smeju koristiti živi mamci, već samo kukuruz, peleti i slično.
JEDNU OD SPECIFIČNOSTI ribolova na ovoj reci u odnosu na onaj na mnogim našim tekućicama predstavlja i to što je duž njenih obala privezan veći broj brodova prepravljenih u restorane ili stambene objekte. Ispod tih nepokretnih plovila riba nalazi zaklon, a tu za nju ima i podosta hrane, jer je ostatke jela dopušteno bacati u vodu. To posebno odgovara baš somovima, koji se često mogu videti kako se dižu na površinu kada vide ili namirišu nešto jestivo, odnosno kada čuju zvuk koji ukazuje da je nešto palo u vodu.
Na Seni sam počeo da pecam prošlog leta, a slučajni ulov soma, dugog 1,2 m, na šaranu namenjeni mamac, učinio je da se zainteresujem za lov te grabljive ribe. Ubrzo sam uhvatio još dva komada slične veličine, što je prelomilo da odlučim da se potpuno posvetim somu, kog pecam isključivo u večernjem cugu, od 19 do 23 č.
U FRANCUSKOJ JE VEOMA POPULARAN lov soma i na varalice i na velike kedere, ali u poslednjih nekoliko godina sve je više onih koji ga pecaju na »šarandžijski način« – na velike pelete i bojlije prečnika i do 35 mm, najčešće sa mesnom aromom (halibuta ili neke druge ribe jakog mirisa, školjke, raka...), kojima se i prihranjuje. Takvom pristupu posebno se raduju firme koje prodaju mamce i primame, a kojima to donosi velike promete, jer somovi mnogo jedu. Ali ni ribolovci nisu naivni, pa i u Francuskoj i u Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama mnogi somaroši kao udarni mamac i primamu koriste »Frolik« (»Frolic«) granule za pse, čiji miris i ukus som prosto obožava, a za pecanje su savršene jer su fabrički napravljene tako da imaju rupu u sredini, što je idealno za montiranje na »dlaku«.
JA NA DLAKU NIŽEM PO TRI Frolik »peleta«, pa iza njih umesto stopera pomoću šarandžijske igle navučem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 541-)