Samo će oni koji imaju kranje površno iskustvo u lovu grgeča reći da je ta mala i eksplozivna riba lak plen i da je nije zanimljivo pecati na veštačke mamce. I mada nije sporno da se može desiti da bandar radi kao lud i da udara u svim slojevima vode maltene na sve što u vodu bacimo, činjenica je da će u većini situacija najbogatiji ulov i najviše dešavanja imati oni koji se potrude da do poslednje sitnice usklade izbor mesta, svih elemenata pribora, mamce i prezentaciju
Lov bandara je poslednjih godina jedna od omiljenih zanimacija sve brojnijih ljubitelja lakog i ultralakog varaličarenja na stajaćicama. Jedan od glavnih razloga za to leži u činjenici da ta borbena i srazmerno veličini snažna riba u našim vodama malo gde dostiže zavidne dimenzije, a uz to se teško čisti, pa nije interesantna onima koji love ribu radi jela, tako da ima jezera, bara i šljunkara u kojima je prilično brojna. No kao i mnoge druge ribolovno atraktivne vrste, i bandara je lako loviti, premda skoro nikada ne toliko lako da postane nezanimljivo. Naprotiv, da bismo se kući vratili zadovoljni, potrebno je uložiti nešto truda, pravilno se opremiti priborom i varalicama i dobro se pripremiti za različite situacije na koje na vodi možemo naići, nekada čak i u jednom izlasku, budući da su grgeči skloni i stalnim dnevnim migracijama i naglim promenama jelovnika, odnosno ponašanja, često iz razloga koji nama ostaju nedokučivi, ali koji ne moraju rezultirati slabim ulovom ako pronađemo način da im se prilagodimo.
1. DOBRE VIBRACIJE. Bandar je jedna od grabljivica koje trgovci ribolovnim priborom veoma vole jer ga je moguće uspešno loviti na veštačke mamce raznih tipova, veličina, dekora, pa i vibracija. Upravo je rad veštačkog mamca često presudan faktor uspeha, pa treba pri ruci imati i one koji izuzetno jako vibriraju, poput metalnih glavinjara i leptira, one koji nešto manje »tresu« (kao što su male silikonske glavinjare, razni vobleri, šedovi i tvisteri), »lelujave« (kašike i pilkere) i »neaktivne«, tj. one koji gotovo da i ne vibriraju (silikonce sa zadnjim krajem u formi igle ili lastinog repa, strimere, gumene imitacije crvića, glistica itd.).
A budući da je u Srbiji dozvoljeno istovremeno koristiti do dva veštačka mamca na sistemu, možemo svuda gde nema previše krša ili vegetacije, tj. velikog rizika od zapinjanja za prepreke i kidanja, pecati sa po dve varalice različitog rada, dekora ili veličine odjednom i tako brže naći dobitnu varijantu. Naravno, ako ustanovimo da grgeči na njih podjednako udaraju, možemo bilo nastaviti da njima lovimo, bilo zameniti jednu od njih tako da nam i »glavni« i »sporedni« mamac imaju isti rad (ili neku drugu bitnu karakteristiku).
2. NAJBOLJA DUBINA. Bandari umeju da budu izbirljivi po raznim pitanjima, pa i po tome u kom sloju vode će se hraniti. Nekada ih na istom mestu, čak i u jednom izlasku, možemo loviti tik iznad dna, nešto više iznad njega, u srednjem sloju vode (»na pola dubine«), pa i neposredno ispod površine ili na njoj. Nije retkost, na primer, da neko vreme dobijamo ribe te vrste samo na glavinjaru, džig ili drugi mamac kojim praktično »oremo« po dnu, a da se onda u nekom trenutku grgeči malo podignu ka površini (ili da umesto jednog jata dođe drugo) i počnu da serijski udaraju samo na mamac koji je 30 do 50 cm iznad onog na kraju naše montaže (na bočnom predvezu ili na drop-šot sistemu), odnosno na nešto što ne silazi do samog dna.
Naravno, najjednostavnije je kada vidimo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 541-)
