Čim temperature vazduha i voda počnu znatnije da opadaju, a dani da se skraćuju, apetit štuke raste i ona instinktivno nastoji da se što bolje pripremi za predstojeću zimu i mrest koji je očekuje krajem najhladnijeg perioda. Zato se sada i te kako isplati potražiti je, pogotovo većim varalicama, na koje možemo očekivati i trofejni ulov
Topli dani te ekstremno niske i zatravljene vode sve do sredine oktobra primoravali su me da neko vrijeme odgađam isprobavanje nekoliko noviteta iz Rapalinog programa koji su me osvojili već svojom pojavom. A onda sam video zanimljiv prilog o jednom malom jezeru u hrvatskom gradiću Daruvaru. Ta stajaćica, koja obiluje krupnom štukom, pod režimom je »uhvati i pusti« za sve vrste predatora, što čini realnim izglede da se štogod ulovi. Dakako, poznato mi je da ima ribolovaca koji misle da na vodama koje nisu divlje već slove za ribnjake dobar ulov može ostvariti svako i uvijek. Međutim, tzv. divlje vode u mom kraju (oko Banjaluke, prim. ur.) odavno su divlje samo po tome što na njima divlja ko i kako stigne, a ne po netaknutoj prirodi i brojnom živom svijetu u njima. To smo izgubili, nadam se, ne nepovratno, pa u potrazi za ribolovačkim uzbuđenjima sve češće idemo tamo gdje ima šanse da se nešto uhvati. A kako je efekat učenja zabilježen kod svih živih organizama, pa tako i kod štuka koje su više puta bile varane i prevarene, vremenom postaje sve teže navesti ih da zagrizu varalicu, što ribolov čini dodatno izazovnim. Zbog svega toga nisam se mnogo premišljao već sam sa bratom krenuo ka Daruvaru.
Tokom vožnje slušali smo vremensku prognozu – ranojutarnje temperature po prvi put ove jeseni spustile su se do nule, a kraj puta se ukazao i prvi ovosezonski mraz. Međutim, po dolasku na odredište zatekli smo izrazito zamućenu vodu, što možemo zahvaliti obilnim padavinama u proteklim danima. To je donekle poljuljalo moj entuzijazam jer se zna da je štuka predator koji se u dobroj mjeri oslanja na vid i kada se providnost vode u kojoj živi naglo smanji po pravilu je nije lako uhvatiti, ali dileme nije bilo – iskusnim štukama u jako zamućenoj vodi mora se ponuditi nešto izrazito atraktivno.
PRVI IZBOR PAO JE NA NAJNOVIJI adut Rapale – kašiku Harmaja u drečavom FT dekoru. Ali moram priznati da nisam bio sasvim siguran kako ona radi dok je privlačim, budući da je izrazito upadljivi FT dekor ostajao za mene nevidljiv čak i u površinskim slojevima mutne vode, što dobro ilustruje u kakvim se uslovima ribolov odvijao. U svakom slučaju, sa 11,5 cm dugom i 31 g teškom Harmajom, opremljenom trokrakom VMC udicom veličine 2/0, ostvarivao sam relativno čest kontakt sa kamenim dnom na dubini od oko 1,5 m, sve do prvog napada ribe. Odmah nakon jakog udarca moćni čekrk Shimano Twin Power je zazviždao u drilu i već sam zamišljao metarsku štuku ispred objektiva. Nažalost, spala mi je poslije najviše desetak sekundi. Pokušavao sam da je brzim zabačajima u istu zonu animiram da ponovo napadne ukoliko se još zadržala u rejonu u kom se javila. Međutim, bez uspjeha. Ali bio je to sasvim dobar početak za Harmaju. Pružila mi je jako »adrenalinsko zagrijavanje« u hladnom jutru, u kom je još nekoliko varalica čekalo na red za isprobavanje.
JEDNA OD NJIH BIO JE Rapala Twitchin’ Rap, model iz 2020. godine, kom sticajem raznih okolnosti nisam dao iole ozbiljniju šansu sve do sada. Taj od balze napravljeni glajder (džerk koji pri naglim trzajima »jedri« u stranu) dug 12 cm i težak 53 g, a naoružan VMC udicama veličine 2/0, svojom siluetom izgleda prilično impozantno, ali je sasvim normalan izbor za ovakvu vodu, u kojoj štuka zna biti krupna, a pritom je nije ni dozvoljeno loviti na varalice manje od 10 cm (što je režim koji posebno pozdravljam).
Twitchin’ Rap je moguće prezentovati različitim tehnikama. U ovoj prilici koristio sam varaličarac Shimano Yasei Pike Spinning, dužine 2,5 m i težine bacanja 40–100 g, težak svega 138 g a brze akcije i u prilično dobrom balansu sa mašinicom Shimano Twin Power FD 4000 PG, na koju je bila namotana upredena struna Sufix Rapinova metalnosive boje i debljine 0,185 mm. Štap te dužine nije idealan za klasično džerkovanje i tvičovanje, za koje su pogodniji modeli od 1,8 do 2,1 m, sa kojima možemo izazovno voditi varalicu povlačeći je naglim pokretima vrha štapa na sve strane, pa i prema vodi... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 544-)