Na samom kraju sezone lova šarana, upornost, obilaženje izglednih pozicija i dobar izbor mamca doneli su iskusnom beogradskom šarandžiji nekoliko vrlo zanimljivih pecanja na reci i ulove koji su dodatno popravili solidan skor na isteku godine u kojoj nije bilo lako pecati »vodenu lisicu« na Dunavu
Posle porasta i velike pomute koji su u drugoj polovini novembra neočekivano protutnjali Savom i Dunavom, nivo se konačno stabilizovao i voda malo izbistrila početkom poslednje dekade tog meseca. To je za mene bio znak da je došlo vreme za lov šarana na mojim omiljenim terenima na Dunavu nizvodno od Beograda, budući da sam prošle godine lepo pecao tu ribu tokom celog decembra, čak i kad je temperatura vode bila 5º C, a sada je iznosila između 8 i 9 stepeni, pa sam verovao da imam dobre šanse za ulov.
U MARINU U GROCKOJ STIGAO SAM 22. novembra oko sedam ujutru i odmah otišao do panjeva oko ostrva (Gročanske ade), gde sam šarana pecao prošle godine. Zadržao sam se na odabranoj poziciji puna tri sata, ali za to vreme nisam imao ni pipanje, a bilo je vrlo primetno da se to mesto, na kom se prethodne sezone uspešno pecao u ovo doba, mnogo promenilo. Naime, nastavljena je planska seča topola i baš tu gde sam ja pecao pristajala je barža kojom su prevožene, a neka debla koja su bila u vodi i uticala na tok, a i služila ribi kao zaklon, u međuvremenu su izvađena. Bacio sam dve šake kukuruza jer sam rešio da ipak ponovo na istoj lokaciji probam i narednog dana (za slučaj da je riba ipak i dalje negde u blizini), te krenuo ka Ritopeku, da potražim »dunavsku lisicu« na delu sa kamenitim dnom, gde takođe često bude.
DVADESET PET MINUTA KASNIJE STIGAO SAM NA odabranu poziciju oko 150 m od desne obale, spustio sidro i zabacio. Po ponašanju sistema pri padu na dno shvatio sam da ne stojim dobro, tj. da mamac ne mogu da plasiram onako kako sam naumio, između dve stene, pa sam se dvaput premeštao dok nisam zauzeo željeni položaj – onaj koji na toj mikrolokaciji omogućava da ribi spustimo mamac ispred nosa i, što je jednako važno, da je u kontri podignemo sa dna, odnosno da izbegnemo da nam oštre školjke, kojima je kamenje obraslo, precvikaju zategnuti najlon praktično u sekundi.
ZABACIO SAM TRI ŠTAPA, svaki u unapred isplaniranu tačku, tako da mamci ne budu previše blizu jedan drugom, a uz to sam udicu na svakom namamčio kuvanim Cukk kukuruzom drugačije arome kako bih video hoće li neka eventualno biti šaranu interesantnija od drugih. Posle oko sat vremena bez ikakvih zbivanja, primećujem pipkavo savijanje vrha jednog štapa, koje ukazuje da riba vrlo bojažljivo ispituje mamac. Iako ga nije uzela, obradovalo me je to što sam bar utvrdio da je tu. Već je bilo podne, a ja još nisam imao nijedno konkretno dešavanje, ali se nisam zbog toga ni najmanje demoralisao jer sam pecajući šarana godinama i te kako dobro naučio koliko je važno biti uporan i verovati u ono što radiš.
PROMENIO SAM MAMCE, tj. na sva tri štapa stavio drugačije arome od onih sa kojima sam na ovom mestu počeo, što često činim kada čekam šarana jer sam primetio da takva promena može da donese udarac. Malo posle toga vrh tri metra dugačkog trodelca Shimano Beast Master, deklarisane težine bacanja 50–100 g, počinje lagano da podrhtava, ali osetno više nego pri prvom javljanju ribe, pa brzo dajem energičnu kontru, nakon koje štap ostaje savijen u »kiflu«, a riba kreće ka sredini reke, i to polako, što je uvek siguran znak da nije mala. Ne forsiram je previše, jer ne znam kako je zakačena, a i udica mi je veličine 6, tj. prilično mala za krupnijeg divljeg šarana. Riba najpre odlazi 20 metara ulevo, a onda kreće uzvodno. Kad je došla u visinu čamca, dižem je na površinu, i videvši kolika je odmah otpuštam kočnicu, jer dobro znam šta sledi. Šaran, koji još ima mnogo snage, kreće u silovit i brz beg nizvodno, u kom mi izvlači tridesetak metara najlona pre nego što će stati. Tada počinjem da ga lagano privlačim, a on se još dvaput daje u kraći beg, ali na kraju ipak završava u meredovu. Vaga pokazuje 8,5 kg, pa više nego zadovoljan završavam pecanje za taj dan.
SUTRADAN UJUTRU PONOVO DOLAZIM u Grocku da vidim dešava li se šta na onom mestu na koje sam bacio dve šake kukuruza. Oko 10,30 č hvatam lepog divljaka... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 548/549-)