Nije neobično da u hladnoj vodi ribe postanu tromije i da grabljivice budu manje sklone jurnjavi za plenom, te da nastoje da do hrane dođu uz što manji utrošak energije. Ni bandari nisu izuzetak, ali se ipak ne dešava baš često da od svih veštačkih mamaca koji im se nude najradije uzimaju mušicu ponuđenu tako da u vodi proizvodi najmanju moguću vibraciju, nama apsolutno neprimetnu
Ultralako varaličarenje sve je popularnije širom sveta, pa i kod nas, iz više razloga, od kojih je jedan od svakako najvažnijih njegova dinamičnost. Naime, ta tehnika i prosečno veštom i iskusnom ribolovcu pruža mogućnost da često uživa u pecanju sa mnoštvom udaraca i ulova, usavršavajući tako svoje umeće, ali i proveravajući na najpouzdaniji način efikasnost različitih veštačkih mamaca, sistema i prezentacija, te upotrebljivost i kvalitet raznih delova pribora.
MEĐUTIM, DA NEKO NE BI PREBRZO zaključio kako nema draži u takvom ribolovu, jer sve deluje previše lako i izvesno, moram da napomenem da se i ljubiteljima UL varaličarenja i te kako može desiti da se na vodi zateknu onda kada riba radi loše ili nikako te da uopšte ne uspeju da je pronađu, a naravno i to da kada uspeju da je lociraju ne love svi jednako uspešno. Štaviše, nije nemoguće to da neko svaki čas ima udarac i ribu na štapu, a da kolege oko njega, bacajući slične ili čak i iste veštačke mamce u istu zonu, iz raznih razloga prolaze mnogo slabije. Ima, dakle, i u ovakvom pecanju mnogo nepoznanica i faktora uspeha, kao i mnogo prostora za usavršavanje i za nadmudrivanje sa ribama. Veoma dobar primer za to bilo je i nedavno pecanje na DTD kanalu nedaleko od Kajtasova, gde su načinjene sve slike koje vidite uz ovaj tekst.
Kada je naša tročlana ekipa, u kojoj su osim potpisnika ovog teksta bila dvojica velikih znalaca ultralakog ribolova – Nenad Arsenijević (poznatiji u ribolovačkim krugovima kao Neša Veliki i Neša Kopča) i Vladimir Grujić – stigla na čuveno mesto kod mosta na DTD kanalu, tu je već bio jedan mladi kolega, koji je uspešno lovio bandara na mali pilker, vođen koju desetinu centimetara iznad dna, sa povremenim pauzama i malim skokovima. Mi smo, svako u skladu sa svojim navikama i afinitetima, isprobali različite prezentacije i dvocifreni broj veštačkih mamaca pre nego što je (kao što često biva) formulu uspeha otkrio Neša. Jednog za drugim je bandare, koji su u hladnoj vodi prilično tromi, a ženke već imaju i stomake naduvene od ikre, dobijao na mušicu žute boje (imitaciju larve) koju je vezao na udici veličine 8 i nudio bandarima na kratkom bočnom predvezu na oko 40 cm iznad silikonske varalice na džika-rig montaži sa olovom od 4 grama.
PREZENTACIJA KOJA JE DONOSILA ulove bila je tipično zimska, tj. primerena ribi koja na niskoj temperaturi nastoji da troši što manje energije – najviše napada (koji se nisu manifestovali odsečnim udarcima već često jedva primetnim »čupkanjem« ili samo kao iznenadno povećanje težine na štapu) davalo je sitno »tresenje« vrha štapa, pri kom bi silikonac praktično stajao u mestu, a... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 548/549-)