Prelaz jeseni u zimu predstavlja za mnoge štukaroše veliko finale sezone, jer donosi realnu mogućnost da se na štapu nađe kapitalna riba, koja nastoji da se što bolje pripremi za predstojeći period niskih temperatura (u kom će teško dolaziti do hrane), a potom i za mrest. No to što je štuka aktivna ni slučajno ne znači da je možemo uhvatiti bilo gde, bilo kad i bilo kako. Naprotiv...
U hladnijem delu godine aktivnost većine slatkovodnih riba drastično opada, zbog čega mnogi ribolovci prave zimsku pauzu, tj. privremeno prestaju sa pecanjem i čekaju proleće kako bi se vratili na vodu. Ali iako su mnoge vrste sada zaista slabije zainteresovane za hranu i manje se kreću nego u toplijem delu sezone, baš sada možemo očekivati ulove najkrupnijih jedinki nekih vrsta, uključujući i većinu grabljivica. A dva najvažnija preduslova da do nekog trofeja dođemo su izbor dobrog terena i upornost.
SVAKE GODINE PO ZAVRŠETKU takmičarske sezone odložim fider štapove u stranu i posvetim se malo više varaličarenju. To sam uradio i sada, ali sam zbog silnih obaveza uspeo da spojim nekoliko izlazaka tek u decembru. Kao i obično u ovom periodu opredelio sam se za varaličarenje štuke, koja se pred velike hladnoće intenzivno hrani i sprema za zimu. (U vreme izrazito niskih temperatura ona postaje mnogo manje zainteresovana za jurnjavu za varalicama, pa je tada radije pecam na kedera.)
Ovog puta sam slobodne dane početkom meseca iskoristio da od 3. do 6. decembra »vežem« nekoliko izlazaka koje sam posvetio »češljanju« bara kraj Drine u okolini Badovinaca i Loznice, gde inače često jurim štuku.
VODA SE VEĆ BILA PRILIČNO OHLADILA pa je i pristup morao biti prilagođen tome. To podrazumeva diskretan prilaz vodi, jer se štuka često nalazi uz samu obalu, pa je trupkanjem i bukom koja nastaje lomljenjem grana lako možemo uplašiti i navesti da pobegne ili odvratiti i od svake pomisli na hranu. Ovo je, naravno, naročito bitno na malim barama, kojima površina može biti i ne veća od pola hektara, a da pri tom u njima ima i velikih riba.
Druga važna stavka je izbor varalica za ovakve uslove. Moji favoriti za hladnu i bistru vodu su one koje se mogu sporo voditi. To uključuje lagane kašike, voblere izduženog (minou) oblika (poput meni omiljenog Rapala X-Rapa dužine 10 cm), koje povlačim tvič tehnikom, tj. uz povremene sitne trzaje iz zgloba šake kojom držim štap, ali i sa sporadičnim dugim pauzama, te velike silikonce sa srazmerno laganim otežanjem, koje je moguće voditi i sasvim polako a da pri tom izazovno rade i ostanu dovoljno iznad dna da budu u vidnom polju grabljivice.
KADA ŠTUKA POČNE DA ULAZI u zimski režim života, bez mnogo kretanja, pa i bez velike jurnjave za plenom, potrebno je i po nekoliko desetina puta baciti veštački mamac u istu zonu, pritom u više navrata menjajući način vođenja, pa i vrstu varalice, dok eventualno ne isprovociramo grabljivicu na napad. Mnogim manje iskusnim kolegama to može izgledati nepotrebno, jer je široko rasprostranjeno uverenje da će štuka... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 548/549-)