Novogodišnji pokloni u obali

Ve­ći­na smu­đa­ro­ša sa na­ših ve­li­kih re­ka raz­o­ča­ra­na je mi­nu­lom je­se­njom se­zo­nom i pr­vim de­lom zim­ske. Ali oni naj­u­por­ni­ji i da­lje iz­la­ze na vo­du i da­ju sve od se­be ne bi li nad­mu­dri­li omi­lje­nu ri­bu. Ne­ka­da se ta­kav pri­stup i is­pla­ti – čak i ka­da ri­bo­lov­cu ma­lo šta ide na ru­ku

Po­ro­dič­ni od­la­zak za No­vu go­di­nu u Go­lu­bac ni­su pra­ti­le op­ti­mi­stič­ne in­for­ma­ci­je: Vla­di­mir Sta­kić, glav­ni ured­nik Ri­bo­lo­va, una­pred mi je re­kao da za blin­ke­ra­še ne­ma po­volj­nih ve­sti sa ovog de­la to­ka Du­na­va, a to su mi lo­kal­ni ri­bo­lov­ci i ri­ba­ri po­tvr­di­li i 31. de­cem­bra, od­mah po mom do­la­sku u Go­lu­bac. Da »smuđ ni­je pri­šao oba­li« po­sred­no mi je po­ka­zi­vao i po­gled na kej, bez ijed­nog pe­ca­ro­ša na nje­mu upr­kos div­nom sun­ča­nom da­nu bez da­ška ve­tra, po kom je po­vr­ši­na re­ke iz­gle­da­la kao ogle­da­lo. Bi­lo je, me­đu­tim, i raz­lo­ga za pri­kri­ve­ni op­ti­mi­zam jer je Du­nav bio mu­tan i vr­lo jak, a u sa­moj oba­li sam vi­deo i do­sta mla­đi. U gor­njoj ma­ri­ni ak­tiv­na je bi­la sa­svim sit­na ba­bu­ška, ko­ju su na plo­vak pe­ca­li kao ke­de­re za »mu­va­nje«, a na ke­ju kod ho­te­la je­dan gost je fi­der teh­ni­kom, na cr­ve, so­lid­no lo­vio bo­dor­ke krup­ni­je od ša­ke, uži­va­ju­ći u di­na­mi­ci pe­ca­nja na dva šta­pa. Sve to go­vo­ri­lo je da ipak ima raz­lo­ga da se pro­ba i smuđ, ko­ji si­gur­no ima do­sta hra­ne bli­že oba­li.

JU­TRO PR­VOG JA­NU­A­RA NI­JE bi­lo baš iz ri­bo­lo­vač­ke baj­ke. Dan je bio obla­čan i ma­glo­vit, ali sre­ćom bez ve­tra. Po­ra­nio sam i na vo­di bio već u 8,00, že­ljan da na­sta­vim po­ro­dič­nu tra­di­ci­ju iz­la­ska na pe­ca­nje to­kom pr­vog da­na u go­di­ni. Be­la ri­ba još uvek je plju­ska­la po po­vr­ši­ni. Oda­brao sam svo­ju stan­dard­nu zim­sku po­zi­ci­ju sa du­bi­nom od oko osam me­ta­ra i uspo­re­ni­jim to­kom, kao i uobi­ča­je­nu zim­sku kom­bi­na­ci­ju – ve­ćeg še­da na udi­ci sa džig gla­vom od 18 g. Moj ri­bo­lo­vač­ki dnev­nik mi je uka­zi­vao da u ovo do­ba cug tre­ba oče­ki­va­ti oko 9 sa­ti, ali u ju­tru na vo­di tre­ba uži­va­ti i pre cu­ga. Na­ža­lost, uži­va­nje mi je po­če­la kva­ri­ti sit­na ki­ša, iako je pri­ti­sak bio vi­sok (1011 mi­li­ba­ra).

Ni­sam od­u­sta­jao i ve­o­ma pa­žlji­vo sam pre­tra­ži­vao te­ren sve do 10,30... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 550-)