Lov štuke na površini za većinu varaličara koji su se u njemu oprobali predstavlja nezaboravno iskustvo i način pecanja kome se vraćaju kad god je to moguće. On je naproduktivniji u toplijem delu godine, a drvene žabe su jedan od najefikasnijih mamaca
Verujem da svaki iole iskusniji strastveni štukolovac često razmišlja o raznim prelepim i izglednim mestima koja je jednostavno morao da zaobiđe jer nije imao varalicu koju bi mogao da bez problema provlači kroz vodu punu granja ili u potpunosti prekrivenu sočivicom, kabombom, lokvanjem, trskom, drezgom i drugom vrlo gustom vegetacijom. A baš takvo stanje zatičemo na većini bara, kubika, rukavaca, starih tokova reka, manjih kanala za navodnjavanje itd., koji mogu kriti i mnoštvo štuke, pa i kapitalne jedinke.
NA SVIM TAKVIM TERENIMA može se, međutim, uspešno loviti nekim nezakačivim ili teško zakačivim varalicama, od kojih su meni omiljeni oni površinci koji izgledom i radom oponašaju žabe. Njih možemo koristiti svuda gde štuka lovi na površini – u poplavljenim vrbacima, šumarcima, oko žbunja koje delimično viri iz vode, zatim u lokvanjskim poljima, ali i uz samu obalu, ako štuka skrivena ispod drezge, nanetog granja, lišća i sl. vreba neoprezne vodozemce, glodare (pre svega miševe), pačiće i druge manje ptice, kao i ribe koje se tu hrane, mreste ili kreću. Na mestima na kojima slobodne vode ima malo, štuka rado lovi jer je ohrabrena time što je niko ne uznemirava, pa i u vrlo plitkim zonama možemo naći i prevariti čak i kapitalke. A i nezavisno od veličine štuke, pecanje na imitacije žaba izuzetno je atraktivno, jer ukoliko gledamo u varalicu, vidimo momenat napada, a najčešće i zaletanje na naš mamac, što i štukaroši sa višegodišnjim stažom dugo pamte, a početnicima se po pravilu zauvek urezuje u sećanje.
Na tržištu možemo pronaći različite varalice koje oponašaju žabu, a najbrojnije su gumene (silikonske), naoružane dvokrakom udicom, tako postavljenom da je od kačenja za prepreke štiti telo, koje se ulegne pod pritiskom štukinog ugriza, omogućavajući tako zabadanje udica. Postoje i neke žabe od tvrde plastike, a ja već nekoliko godina često i uspešno lovim na drvene, koje sam pravim za sebe i prijatelje. Da bi žaba načinjena od tvrdog materijala i namenjena vođenju po površini bila nezakačiva, mora imati dvokraku ili jednokraku udicu koja izlazi direktno iz tela, sa gornje strane, a koja može biti dodatno obezbeđena od zapinjanja štitnikom od žice ili debljeg monofila. To će nam omogućiti da lovimo i u najvećem kršu uz znatno manje kačenja i kidanja, ali treba da se unapred pomirimo s tim da će zbog toga procenat realizovanih napada biti manji nego pri pecanju sa otkrivenim udicama. No kako će udaraca skoro uvek biti više na varalicama koje možemo bez problema vući tamo gde druge odmah pokupe »salatu«, kad se sve sabere, vrlo je verovatno da ćemo ovako biti uspešniji... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 405-)