Bodorka je praktično podjednako aktivna preko cele godine, pa i u najhladnijem periodu. Ali i ovoj lepoj maloj ribi prija otopljenje i često na samom početku proleća odlično radi, kao da žuri da se što više najede pre nego što se sasvim razmrdaju njeni direktni konkurenti za hranu. Zato su u ovom periodu moguća i nezaboravna pecanja ove vrste, a jedno takvo doživeo je nedavno i naš saradnik
Najradije pecam grabljivice, i to pre svega štuku. Ali u rano proleće, tj. do prestanka lovostaja na tu ribu i dok još čekam da ona proradi nakon mresta, skoro svake godine nekoliko izlazaka odvojim za lov bele ribe i babuške na plovak i »takmičarce«, tj. teleskope bez vođica. Dva važna razloga za to leže jedan u činjenici da je navedeni način pecanja potencijalno mnogo produktivniji pre nego što cverglan proradi, drugi u tome što se sada po pravilu dobijaju veće babuške nego kasnije u sezoni. A budući da u blizini mesta u kom živim (u Mačvi, blizu ušća Save) nemam vodu bogatiju belom ribom i babuškom, najčešće radi pecanja tih vrsta na gorepomenuti način s proleća odlazim na Bosut i njegovu pritoku Studvu, čije je ušće u sremskom mestu Morović.
KRAJEM MARTA JE POSLE ne previše hladne ali duge zime konačno usledio talas lepog vremena, tokom kog noćne temperature nisu padale ispod nule, a dnevne su dostizale i 20. podeok. Budući da su i Bosut i Studva plitke reke sporog toka, računao sam na to da se njihova voda za tih nekoliko toplih dana dovoljno zagrejala da bi podstakla ribu da izađe iz krtoga i intenzivnije se hrani, te sam prijatelju Nenadu Čaviću, s kojim najčešće idem u ribolov, predložio da posetimo Bosut. On je to bez premišljanja prihvatio, ali je sugerisao da ovog puta umesto na takmičarsku stazu u Moroviću, na kojoj smo uvek do sada pecali, odemo na deo bliži mestu na kom Bosut iz Hrvatske utiče u Srbiju. Ja sam se složio, a obojica smo jedva čekali da vidimo kako ćemo proći jer smo prethodnih godina na tu reku išli najranije krajem prve dekade aprila.
KAO I UVEK KADA IDEM na Bosut, ništa nisam prepustio slučaju već sam se potrudio da se maksimalno spremim. Dan ranije skuvao sam za prihranu stari kukuruz, koji je prethodno odležao 48 sati u vodi, i domaću pšenicu, a tu mešavinu sam potom namirisao za šaranski ribolov namenjenim slatkim kukuruznim sirupom sa aromom vanile i još dodao nešto cimeta u prahu. U želji da ne privučem beovice, koje su već počele da se javljaju, namerno sam ovu smesu za primamu napravio bez praškaste hrane i prekrupe. Kad je o mamcima reč, nisam želeo da reskiram bilo kakvo iznenađenje, pa sam poneo šećerac u konzervi, mesne crviće, crvene gliste, hleb i male plivajuće bojlije (pop-apove) sa aromom ananasa.
NA UNAPRED ODABRANI DEO Bosuta stigli smo još pre svitanja, ali kako je jutro bilo hladno, počeli smo sa pecanjem tek nakon što se dobro razdanilo, oko 6,15 č. Ja sam za ovu priliku poneo svoj 5,5 m dug takmičarac tipa herabuna (ta reč je japanski naziv za babušku, za čije se pecanje na Dalekom istoku koriste lagani teleskopi izrazito mekanog vrha), zatim jedan »petljaš« od 4 metra i jedan prastari teleskop Silstar od 2,7 m, t.b. 20–40 g – da imam čime da pecam i ako eventualno bude potrebe da zabacujem nešto dalje laki fider ili dubinku. Nenad je poneo meč štap od 3,3 m i svoj herabuna štap od 4,5 m.
Počeli smo da pecamo bez ikakvog prihranjivanja, na daljini od 6 do 8 m, dakle otprilike maksimalnoj koju smo pecaljkama mogli da dosegnemo. Plovci se nakon prvog zabačaja nisu čestito ni smirili a maltene istovremeno obojica smo izvukli po jednu bodorku pristojne veličine. Na osnovu ranijeg iskustva računali smo na to da su bodorke »izvidnica«, te smo sa nestrpljenjem iščekivali da nakon njih počnu da se javljaju babuške, koje su na Bosutu glavna željena lovina većine pecaroša, jer su prilično brojne i solidne prosečne veličine.
MEĐUTIM, BODORKA JE INTENZIVNO uzimala mamce ceo naredni sat, sve dok u jednom momentu Bosut nije počeo brže da teče... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 556-)